Photo: Image by macrovector on FreepikPredsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen rekla je da će vodonik promeniti istoriju na putu ka klimatskoj neutralnosti. O potencijalu ovog energenta i šansama Srbije da uhvati korak sa svetom, za RTS je govorio dr Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
On je rekao da je vodonik svakako poseban jer njegovim sagorevanjem ne nastaje ugljen-dioksid, već nastaje vodena para, što je na putu dekarbonizacije sveta ključni parametar.
„Korišćenje vodonika je tek u začetku i ne treba biti previše optimističan i očekivati da će za neku godinu vodonik da uđe u upotrebu i da zameni sva fosilna goriva. Prednosti vodonika su i to što je izuzetno energetski jako gorivo. Supergorivo energetski jače tri puta nego bilo koje drugo koje do sada koristimo. Važna njegova osobina je i ta da ga možemo proizvesti, za razliku od svih fosilnih goriva, transformišući električnu energiju u vodonik“, reako je profesor Banjac.
U svetu trenutno postoji oko 30.000 automobila koji koriste vodonik, tridesetak vozova, a intenzivno se radi na avio-saobraćaju i pomorskom jer vodonik za razliku od električne energije uskladištene u baterije, omogućava veću mobilnost.
Međutim, baš zato što je u pitanju supergorivo, vodonik ima i mnogo mana. Najveća mana je što ima visoku temperaturu sagoveranja, vrlo je eksplozivan, pa su problem njegovo skladištenje i transport.
Vodonik se danas najviše koristi u Kini, Japanu, Evropi, Sjedinjenim Državama, kao i u Brazilu. Odnosno, gde god postoje viškovi energije dobijene iz obnovljivih izvora, oni mogu da se deponuju u vodonik, ističe prof. dr Miloš Banjac.
„Jedino vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije predstavlja novi izvor energije i jedino takav vodonik može da pomogne na putu dekarbonizacije. Vodonik dobijen pretvaranjem uglja ili gasa ne predstavlja rešenje za dekarbonizaciju“, naglasio je profesor.
U aprilu je, na poziv Privredne komore Srbije, Mašinski fakultet, u saradnji sa Tehnološkim fakultetom, Institutom u Vinči, Hemijskim fakultetom i Institutom Mihajlo Pupin pripremio Nacrt vodonične strategije Republike Srbije, koja bi trebalo da bude deo buduće Strategije razvoja energetike naše zemlje, dodao je profesor.
Predloženo je, između ostalog, i da se izbegne situacija koja se dogodila sa nuklearnom energijom, da ne znamo kako da je koristimo, već da se i u školski sistem, posebno visoko školstvo, uvede vodonik, i da se naučne institucije posvete proučavanju njegove primene.
Izvor: rts.rs
