KAKO PREVAZIĆI KRIZU NA TRŽIŠTU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA

26. Jun 2022
Photo: PIXABAY

Prethodna godina bila je obeležena velikim investicionim aktivnostima u oblasti građevinarstva u Srbiji – povećana je vrednost radova, broj zaposlenih, ali i njihova primanja. S obzirom na rekordan broj novoizdatih građevinskih doizvola, građevinska aktivnost nastaviće da se povećava. Ipak, kako se građevinski sektor nosi sa izuzetno visokim i nestabilnim cenama sirovina i matrijala i otežanom nabavkom, koliko će kriza uticati na dinamiku završetka započetih projekata, ali i rad na crno, pitali smo Ivanu Vuletić, sekretara Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije (https://pks.rs/). 

Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije

Rat u Ukrajini izazvao je velike potrese u sektoru građevinske industrije, građevinski materijal drastično je poskupeo i sve teže ga je nabaviti, zbog čega su građevinci najavljivali da će tražiti pomoć države. Da li je u međuvremenu došlo do susreta sa nadležnima i predloga za prevazilaženje ove situacije?

Prvi veliki poremećaji na svetskom tržištu građevinskog materijala bili su izazvani pandemijom koronavirusa i na našem tržištu najviše su se osetili na kraju prvog kvartala prošle godine. Tada je na svetskim berzama osetno skočila cena čelika, što se reflektovalo na cenu betonskog čelika u svetu, a samim tim i u našoj zemlji. Zahvaljujući, između ostalog, merama Vlade Republike Srbije za pomoć firmama usled pandemije, građevinske kompanije uspele su da na neki način prevaziđu poremećaj cena na tršištu.

Početak rata u Ukrajini doneo je nove poremećaje na svetskim berzama, a samim tim i na domaćem tržištu materijala. Cene armature su za samo nekoliko nedelja skočile skoro duplo. Osim čelika, poskupeli su i bitumen i bitumenske emulzije, ALU i PVC stolarija, bakarni kablovi, opekarski proizvodi, drvna građa...

S tim u vezi, a prateći tržišna kretanja i poslovanje građevinskih kompanija, Privredna komora Srbije se obratila Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), sa inicijativom za održavanje sastanka povodom poremećaja cena na tržištu građevinskih materijala i uticaja na poslovanje domaćih građevinskih preduzeća. Cilj sastanka bi bio da u zajedničkom razgovoru građevinske kompanije i predstavnici resornog ministarstva dođu do svrsishodnog rešenja u pogledu uvođenja klizne skale u ugovore koji su u toku, odnosno ugovore koji će se tek sklapati. Klizna skala podrazumeva povećanje, ali i smanjenje cena, usled kretanja na tržištu.

Takođe, kompanije su u pomenutoj inicijativi predložile formiranje radnog tima čiji bi zadatak bio da da preporuke za ugovorne odredbe kojima će se omogućiti prevazilaženje nepredviđenih okolnosti i predloži metode za izmenu cena ugovorenih radova.

U cilju stabilizacije proizvodnje rebrastog čelika i čelične armature koja se koristi u građevini, krajem marta ove godine kabinetu premijerke Vlade RS predloženo je da se pooštri inspekcijski nadzor i olakša uvoz sirovine, tj. metalnog otpada, koji je osnovna sirovina za proizvodnju armature.

Skok cena materijala neminovno poskupljuje i vrednost radova, a samim tim i cenu kvadrata...

Skok cena kvadrata je zabeležen mnogo pre poskupljenja građevinskog materijala. Taj trend traje nekoliko poslednjih godina, tako da ne bih dovodila u linearnu vezu cenu kvadrata i cenu građevinskog materijala. Trenutno trend rasta cena kvadrata očigledno određuje tražnja, koja je uprkos visokim cenama kvadrata, i dalje velika. Naravno, treba imati u vidu i stambene kredite, koji su povoljniji nego ranije, u smislu visine kamatnih stopa, što, takođe, utiče na stalnost tražnje nekretnina.

Koliko cela ova situacija može da poveća rad na crno?

Nedostatak radne snage u građevinarstvu je, moglo bi se reći, hroničan problem. U Srbiji je ovaj problem lako uočljiv, posebno s obzirom na to da pojačana investiciona aktivnost u građevinskom sektoru u Republici Srbiji u prethodnom periodu direktno utiče na veću potražnju radnika za izvođenje građevinskih radova.

U četvrtom kvartalu 2021. godine registrovano je 167.687 zaposlenih u izgradnji zgrada, građevina i specijalizovanim građevinskim radovima, uklјučujući i proizvodnju proizvoda od nemetalnih minerala i arhitektonske i inženjerske delatnosti, što je 4,1% više u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, građevinarstvo učestvuje sa 7,5%. Posmatrano prema delatnostima, u specijalizovanim građevinskim radovima registrovano je 59.505 zaposlenih, što je 1,7% više u odnosu na četvrti kvartal 2020. godine. U izgradnji zgrada registrovano je 32.668 zaposlenih (0,6% više), a u arhitektonskim i inženjerskim delatnostima 30.568 zaposlenih (9,1% više).

U periodu januar - novembar 2021. godine, prosečna zarada isplaćena u sektoru građevinarstva iznosila je 77.477 dinara i 8,2% je viša u odnosu na isti period 2020. U oblasti izgradnje ostalih građevina, prosečna zarada je najviša i iznosila je 102.148 dinara u periodu januar - novembar 2021. godine (13,8% veća od republičkog proseka), a u poređenju sa istim periodom prošle godine, uvećana je 5,1%. U oblasti specijalizovanih građevinskih radova i oblasti izgradnje zgrada, u periodu januar - novembar 2021, prosečne zarade su bile 29% i 16,2% niže od prosečnih u Republici Srbiji, respektivno, dok je zarada u arhitektonskoj i inženjerskoj delatnosti veća 9,5% od proseka u Republici Srbiji.

Ukratko, zarade u građevinarstvu u 2021. godini bile su veće 5%, a na kraju 2021, u decembru, izdato je 2.916 građevinskih dozvola, što je 34,3% više u odnosu na decembar 2020. godine.

Osim nedostatka kvalifikovane radne snage, tržište građevinskih radnika suočava se i sa problemom nedovoljnog broja učenika upisanih u građevinske srednje stručne škole. Uključivanjem što većeg broja kompanija u sistem dualnog obrazovanja, učenici bi kroz praksu tokom školovanja bili pripremljeni za rad na građevini odmah po završetku školovanja, a s obzirom na povećanu tražnju na tržištu rada, u građevinarstvu posla svakako ima. Takođe, postoji inicijativa građevinskih kompanija, da, uz određene olakšice – subvencije, u okviru kompanija budu formirani centri za obuku i prekvalifikaciju radnika u građevinarstvu.

Šta kažu podaci, kakav je bio bilans građevinske industrije u prošloj godini u Srbiji i mogu li se predvideti njeni rezultati u 2022? 

Prethodna godina bila je obeležena velikim investicionim aktivnostima u oblasti građevinarstva, koje je u bruto domaćem proizvodu učestvovalo sa više od 5%, pri čemu je vrednost radova povećana čak 35%, a broj zaposlenih blizu 10%.

Podsećanja radi, u prvom kvartalu 2021, u sektoru građevinarstva ostvaren je međugodišnji rast bruto dodate vrednosti najviši od svih delatnosti, i iznosio je 19,6 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Posmatrajući broj izdatih građevinskih dozvola, građevinska aktivnost se i dalje povećava. Prema podacima RZS, u martu 2022. izdate su 2.743 građevinske dozvole, što je povećanje od 35,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

S obzirom na krizu u Ukrajini, ne možemo očekivati nastavak ubrzanog rasta na nivou prethodnih godina, ali ukoliko posmatramo trenutne aktivnosti na gradilištima i njihovu dinamiku, nesumnjivo je da će se projekti koji su u toku izvoditi planiranom dinamikom. Trenutna kriza je nepredvidiva u smislu nedostatka i promena cena sirovina, energenata, materijala, ne samo u građevini, tako da nema univerzalnog odgovora na pitanje šta nas čeka u narednom periodu, osim predviđanja na osnovu sadašnje situacije. A ako je tako – građevina radi.

PROBLEMI SA NABAVKOM GRAĐEVINSKOG MATERIJALA

Prema izveštaju PKS, količine betonskog gvožđa u nabavci su smanjene. Distributeri su za sada spustili cene, ali je cena čelične armature još uvek drastično visoka i iznosi oko 1.200 evra po toni (poređenja radi, 1. marta cena betonskog čelika bila je 762 evra po toni).

Distributeri zahtevaju avansno plaćanje, a ponude važe 1-3 dana. Nema nikakve garancije cena i evidentan je nedostatak neke robe (u nabavci nema mreže 4mm, problem je i sa čelikom za bravarske radove). Neki od izvođača pokušali su da uvezu čelične armature, s obzirom na to da je cena po toni niža, ali je procedura suviše komlikovana i veliki su troškovi transporta.

Proizvođači opeke i crepa izražavaju zabrinutost zbog nekontrolisanog izvoza najkvalitetnije keramičke gline iz Srbije. Ukrajina je bila veliki izvoznik ove sirovine u industriji građevinskog materijala, te je početkom krize pritisak na našu zemlјu povećan. Predstavnici kompanija najvećih proizvođača iz Italije, Španije, Polјske i Bugarske u Srbiji pokušavaju da dogovore kupovinu velike količine keramičke gline, nudeći značajno veću cenu od postojeće. Dovodi se u pitanje domaća industrija građevinskog materijala od pečene gline.

Tekst: Jovana Nikolić

Foto: pks.rs 

 

2022. © Sva prava zadržana. RealEstate-Magazine.rs. Developed by Creative Web
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.