Photo: CHUTTERSNAP on UnsplashČist vazduh, čista voda, topli domovi, niži troškovi stanovanja, što više zelenila u okruženju i uređen javni prevoz bez gužve i zagađenja – najmanje je što bi svako od nas poželeo od života u gradu.
Ipak, od ove slike deli nas nekoliko činjenica. Prva je da gradovi trenutno proizvode više od 60 odsto svetske emisije gasova staklene bašte i da su najzagađenije sredine za život. Četvrtina ukupnog zagađenja vazduha i 40 odsto zagađenja pitke vode dolazi od građevinske industrije. To, između ostalog, znači da zgrade i naselja u kojima živimo direktno utiču na naše zdravlje i klimu.
Tu je i podatak da će do sredine veka čak 70 odsto svetske populacije živeti u gradovima. Porast broja stanovnika i urbanizacija podsticaće gradnju, zbog čega će oko nas biti još više betona, a biće povećana i potrošnja električne energije.
Ono što ohrabruje jeste da upravo gradovi, kao direktni i veliki zagađivači životne sredine, mogu najbolje da odgovore na izazove klimatskih promena i najviše doprinesu poboljšanju kvaliteta života svih nas i regeneraciji planete.
Šta možemo da uradimo da bi nam gradovi bili čistiji, a život u njima kvalitetniji i humaniji?
ZELENA AGENDA
Evropski zeleni dogovor, koji za cilj ima da Evropa do 2050. postane prvi klimatski neutralan kontinent, prekretnica je u borbi protiv klimatskih promena. I Srbija se kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan priključila ovoj strategiji, a to podrazumeva niz konkretnih mera i akcija koji treba da dovedu do dekarbonizacije regiona i privrednog rasta u skladu sa načelima održivog razvoja.
Prevedeno na naš svakodnevni život, to znači da možemo mnogo toga da uradimo da bismo živeli u takozvanim zelenim gradovima. Zeleni grad je svaki grad u kome se primenjuju zeleni i standardi održivosti koji utiču na smanjenje zagađenosti i zdraviji život njegovih žitelja. Koliko će neki grad biti zelen zavisi i od lokalne samouprave i od kompanija koje u njemu posluju, ali i od samih građana – tačnije, od toga koliko su svi zajedno spremni da usvoje i primene svoju lokalnu zelenu agendu.
FOTO: CHUTTERSNAP on Unsplash
Primera zelenih gradova ima širom Evrope. U našem regionu prednjači Ljubljana, a u ostatku Evrope izdvajaju se nordijski gradovi, potom, Berlin, Brisel, Beč, Amsterdam… Sve su to gradovi u kojima su poslednjih godina, zahvaljujući pažljivo planiranim urbanističkim rešenjima, merama za unapređenje energetske efikasnosti, prelaskom na obnovljive izvore energije, merama za povećanje elektromobilnosti i ostalim održivim rešenjima, napravljeni ogromni pomaci u kvalitetu života njihovih građana.
ZELENA GRADNJA, ZELENI MATERIJALI I ENERGETSKA EFIKASNOST
I gradovi širom Srbije sve više se okreću zelenim i održivim rešenjima. Primetan je porast broja investitora koji ulažu u zelenu gradnju. Samo tokom ove godine broj objekata sa zelenim sertifikatima je učetvorostručen. Takođe, građevinski materijali, poput zelenog betona, sa značajno smanjenim ugljeničnim otiskom, kao i savremena energetski efikasna rešenja za primenu u građevinarstvu, sve su dostupniji i traženiji na tržištu.
Ima mnogo lokalnih samouprava koje su vrlo proaktivne u usvajanju i primeni zelene strategije. Beograd je nedavno objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine, kojima se planira ulaganje 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kragujevac je, uz Beograd, Novi Sad, Rašku i Irig, jedan od pet gradova koji je pozvan da uzme učešće u projektu „Zeleni gradovi Srbije“ koji podržava ambasada Kraljevine Holandije.
Brojni su primeri građanskih zelenih inicijativa na lokalnom nivou. Sve je više višeporodičnih stambenih zgrada u kojima sa stanari dogovaraju da zajednički investiraju u energetsku sanaciju zgrada i dotrajalu instalaciju i opremu zamene energetski efikasnim rešenjima, čime obezbeđuju i energetsku sigurnost svojih domova i manje račune za struju.
ZELENI KROVOVI I ZELENE FASADE
Stanari takođe mogu da pokrenu inicijativu za ozelenjavanje ravnih krovova svojih zgrada, što je uveliko praksa u evropskim gradovima. Pored toga što povećavaju estetsku vrednost objekta, zeleni krovovi utiču na smanjenje zagađivača iz vazduha i filtriraju štetne gasove, a takođe i apsorbuju zvučne talase ili ih odbijaju.
Ujedno su i odlična termička izolacija objekta, jer zadržavaju toplotu zimi, a hlade leti. Pružaju i dodatni prostor za boravak u prirodi, a mogu biti i bašta za uzgajanje jestivih biljaka.
U Švajcarskoj je, primera radi, donet zakon koji nalaže da svi novoprojektovani ravni krovovi, ali i sve adaptacije, moraju biti izvedeni kao zeleni krovovi. I Francuska je ove godine donela zakon koji obavezuje investitore da na sve nove poslovne zgrade koje grade postave zelene krovove ili solarne panele.
Zeleni krovovi nisu jedino rešenje da se poveća zelena površina u gradovima i poboljša njihova mikroklima. Zeleni zidovi, odnosno, zelene fasade, sve češće se primenjuju u savremenoj arhitekuri, pa i kod nas ima sve više projekata sa ovakvim rešenjima.
FOTO: PIXABAY
Osim vizuelnog efekta, spoljašni biljni zidovi izoluju zgrade, hvataju kišu i osiguravaju staništa za insekte.
SOLARNI PANELI: MANJI RAČUNI, VEĆA ENERGETSKA NEZAVISNOST
Jedno od rešenja koje nas najbrže može dovesti do što zelenijih gradova jeste masovnija ugradnja solarnih panela na krovove kuća, zgrada, poslovnih i industrijskih objekata.
S obzirom na solarne potencijale Srbije i sve prednosti koje pruža prelazak na ovaj obnovljivi izvor energije, preporuka energetskih stručnjaka jeste da bi praktično svako, kome to dozvoljava konstrukcija krova, trebalo da ugradi solarne panele.
Procenjuje se da Srbija samo u krovovima ima površinu od oko 60.000 hektara. Kada bi se svi oni pokrili solarnim panelima, imali bismo tri puta više električne energije nego što je potrebno u svim oblastima. Kad bi bar četvrtina krovova bila pokrivena solarnim panelima, to bi podmirilo polovinu energetskih potreba Srbije.
Iako je poslednjih godina sve više malih solarnih elektrana koje niču širom Srbije, trenutna proizvodnja solarne energije još je zanemarljivo mala – u 2021. godini njen udeo u ukupnoj proizvodnji struje bio je 0,04 odsto. S druge strane, prelazak na solarnu energiju je najbrži, najlakši i najjfetiniji vid korišćenja obnovljivih izvora energije, i za privredu i za građane.
Prednosti solarne energije su brojne: ne zagađuje životnu sredinu, smanjuje troškove električne ili toplotne energije i, iznad svega, obezbeđuje energetsku nezavisnost onome ko je proizvodi za svoje potrebe, što doprinosi većoj energetskoj nezavisnosti cele zemlje.
Ugradnja solarnih panela podrazumeva određenu investiciju, ali ona se višestruko vraća za pet, šest godina. Nakon što u potpunosti vratite uložena sredstva, solarni paneli počinju da rade za vas i u vašu korist, te imate sopstvenu energiju za lične potrebe bez bilo kakvog dodatnog troška.
Takođe, većina današnjih energetskih solarnih sistema ne zahteva mnogo održavanja, a samim tim ni velike troškove. Solarni paneli koji se koriste za potrebe domaćinstava zahtevaju čišćenje svega nekoliko puta godišnje.
Velike benefite donosi i novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije kojim je uvedena kategorija prozjumera. To znači da višak električne energije, koji vam ostane kad zadovoljite svoje potrebe, možete predati u elektrodistributivnu mrežu. U zimskim mesecima, kada je proizvodnja električne energije iz solara smanjena, računi za struju biće vam umanjeni u visini cene električne energije koju ste predali na mrežu.
NIS KAO PRIMER DOBRE PRAKSE
Prozjumeri mogu da budu domaćinstva, stambene zajednice, pravna i fizička lica. Ovu pogodnost do sada je iskoristio jedan manji broj građana, ali je zato sve više kompanija koje shvataju odgovornost koju imaju po pitanju energetske efikasnosti, energetske bezbednosti, i generalno, unapređenja životne sredine.
SOLARNI PANELI NA GAZPROM BENZINSKOJ STANICI / FOTO: nis.rs
Jedna od takvih kompanija je naša najveća naftna kompanija NIS, koja je započela ugradnju solarnih elektrana na svojim benzinskim stanicama u Srbiji. Na ovaj način, benzinske stanice NIS-a neće biti samo potrošači, već i proizvođači električne energije.
NIS se na ovaj korak odlučio vodeći se principima održivog razvoja i sprovodeći u delo svoju zelenu agendu koja podrazumeva ulaganje u obnovljive izvore energije u cilju smanjenja emisije ugljen dioksida.
Za sada su solarni paneli postavljeni na osam NIS Petrol i GAZPROM maloprodajnih objekata širom Srbije – „Krnješevci“, „Novi Beograd“ (bivša Dejton), „Stari Banovci“, „Preljina 2“,„Velika Plana – autoput“, „Kragujevac 7 – Elektrošumadija“, „Blok 45“ kao i „Gornji Milanovac 2“. Očekuje se da ova investicija obezbedi godišnju uštedu u nabavci električne energije od 300 MWh, uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu, i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona.
FOTO: nis.rs
Ovaj projekat nije jedini koji NIS sprovodi u okviru svoje zelene agende. Kompanija je od 2009. godine u ekološke projekte investirala oko 120 miliona evra. Kada se tome dodaju i biznis projekti koji su značajno doprineli unapređenju zaštite životne sredine, ulaganja dostižu iznos od 900 miliona evra. Najveći broj ovih projekata realizovan je u Rafineriji nafte Pančevo, koja je 2017. godine postala prvi energetski objekat u našoj zemlji koji je od državnih organa dobio integrisanu ekološku dozvolu koja potvrđuje da su svi proizvodni procesi u fabrici usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.
Na ovaj način, NIS daje svoj doprinos poboljšanju ekološke slike cele Srbije, kao i ispunjenju ciljeva održivog razvoja UN, kao što su Održivi gradovi i zajednice – što obuhvata aktivnosti i mere da se gradovi i ljudska naselja učine inkluzivnim, sigurnim, otpornim i održivim, kao i cilja Akcija za klimu – koji se odnosi na aktivnosti za borbu protiv klimatskih promena, kako bi se do kraja 2030. godine značajno povećao udeo obnovljive energije u globalnoj energetskoj proizvodnji i potrošnji, udvostručila stopa energetske efikasnosti i svima obezbedile pristupačne, moderne i pouzdane energetske usluge.
Tekst: Jovana Nikolić
