Photo: PixabayDve trećine iznosa inflacije u Srbiji posledica je prelivanja svetskih cena energenata i hrane na naše tržište i naredne godine može se očekivati njeno snižavanje, rekla je viceguvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Ana Ivković.
Ona je na panelu „Da li je inflacija tranzitorna ili je došla da bi ostala?“ na 22. Beogradskom ekonomskom forumu rekla da se ubrzan pad inflacije očekuje naredne godine i vraćanje u očekivane vrednosti 2024. godine.
Objasnila je da je inflacija nastala pre rata u Ukrajini, nakon pandemijske krize, kada je došlo do naglog povećanja tražnje na svetskom tržištu, koju ponuda nije mogla da prati, pa je došlo do problema sa snabdevanjem, a da je nakon toga ukrajinska kriza dodatno pogoršala situaciju.
„Većina centralnih banaka je procenjivala da je kriza kratkoročna, ali je nakon početka rata u Ukrajini kriza postala trajnija“, rekla je Ivković.
ŠTA UTIČE NA OVOLIKU STOPU INFLACIJE?
Ona je istakla da porast cene energenata i hrane u svetu sa 65 do 70 procenata utiču na domaću inflaciju.
„Ne vidimo sa strane tražnje inflatorne pritiske, što se duguje reakciji kroz monetarnu politiku NBS-a, a naše tržište nije pregrejano i dinar je ostao stabilan i u vreme kada je u martu i aprilu vladala panika u svetu”, istakla je Ivković.
Profesor Dragan Đuričin je ocenio da uzrok krize leži u strukturnoj neravnoteži modela liberalnog kapitalizma koji traje od prvih decenija prošlog veka.
„To je dovelo do poremećaja makroekonomskih temelja sistema, što je dovelo do krize ponude i tražnje i eksperimentalnih ekonomskih politika i ogromne ekspanzije emisije novca, koju proizvodnja nije podržala i došlo je do nesklada između ponude i tražnje“, ocenio je Đuričin.
„Mere NBS su dale rezultate, bez obzira što su eksperimentalne, što je opasno, ali smo imali sreće da su dale rezultate. Rešenje je na strukturnoj strani, ne može se stanje srediti monetarnim merama“, upozorio je Đuričin.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić smatra da je Srbija mogla da ima nižu stopu inflacije da se na odgovarajući način bavila energetikom i poljoprivredom koje su ranijih godina bile izvozno orijentisane, pa bi se lakše branila od uvozne inflacije koja dolazi do rasta cena energenata i hrane.
Šoškić je izneo ocenu da je NBS trebalo da reaguje zaoštravanjem monetarne politike pre godinu dana, kada su se pojavili prvi znaci inflacije.
„Nama je bazna inflacija visoka, što je znak da se inflacija prelila u inflaciona očekivanja i sad imate pojavu da zaposleni očekuju da im plate rastu, pa će to da podiže dalje cene. To će dovesti do daljeg zaoštravanja monetarnih mera što će oboriti privredne aktivnosti“, smatra Šoškić.
On je primetio da su kamatne stope poslovnih banaka niže od inflacije i zaključio kako to znači da su banke na gubitku.
POSKUPELI KREDITI
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je izneo podatak da su krediti usled zaoštravanja monetarne politike NBS-a poskupeli 1,5 odsto.
Izneo je i kako je stopa nenaplativih kredita dobra, jer iznosi 2,8 odsto, što znači da postoji likvidnost u zemlji i da se krediti redovno izmiruju.
On je potvrdio procene NBS-a u vezi sa kretanjem inflacije u narednom periodu koja predviđa pad inflacije naredne godine i vraćanje na planirani nivo do kraja 2024. godine, piše bizlife.rs.
Izvor: bizlife.rs
