Photo: freepik.comOrganizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) znatno je smanjila svoja predviđanja za svetski rast iduće godine zbog rastućih teškoća u evrozoni vezanih za rat u Ukrajini i sinhronizovanog porasta kamatnih stopa da bi se obuzdala inflacija.
OECD, čije sedište je u Parizu, očekuje da će svetski BDP biti 2,2% u odnosu na 2,8% prognozirano u junu, a da će u zemljama evrozone biti rast od samo 0,3% u odnosu na 1,6% koliko je prethodno prognozirano.
Očekuje se da će Nemačka biti prva velika evropska privreda koja će ući u recesiju iduće godine sa očekivanim padom BDP-a od 0,7%.
„Izgledi za svetski rast su se pogoršali“, navela je Organizacija u izveštaju objavljenom juče pod naslovom „plaćanje cene rata“.
To što nije došlo do smirenja na terenu u osmom mesecu ruske invazije u Ukrajini, označenom nedavnom mobilizacijom ruskih rezervista podstaklo je tu organizaciju na pesimizam oko privrede u bliskoj budućnosti.
Posle teške 2022. godine za domaćinstva i firme, pre svega zbog skoka inflacije, svetski rast će nastaviti da slabi u 2023. godini, navela je ta institucija.
Predviđen rast za ovu godinu zadržan je na tri odsto, mada je ta prognoza znatno smanjena poslednjih godina.
Da bi pokazala obim šoka rata na svetsku privredu, ta institucija je procenila na 2.800 milijardi dolara očekivane finansijske gubitke iduće godine u odnosu na prethodna predviđanja pre početka ruske invazije u Ukrajini.
Logično je da će zemlje susedi Kijeva i Moskve snositi najveće troškove, prema OECD-u, tako da je najviše revidiran rast „na dole“ u evrozoni od svih drugih regiona u svetu, sa 0,3% u odnosu na 1,6% predviđeno u junu.
Glavni razlog je skok cena energije, a inflacija se očekuje ove godine na 8,1% i 6,2% iduće godine.
OECD očekuje da će privredni rast u Americi biti 0,5% u odnosu na 1,2% predviđeno u junu, a u Kini će biti 4,7% u odnosu na prethodno očekivanih 4,9%.
Izvor: beta.rs
