RASTE IZVOZ SRPSKOG NAMEŠTAJA

Photo: Privredna komora Srbije

Međunarodni sajam nameštaja u Beogradu, koji je nedavno održan posle dve godine pauze, okupio je više od 180 izlagača iz 20 zemalja, a prisustvo brojnih izlagača iz regiona, još jednom je pokazalo da je ova manifestacija prvorazredan regionalni poslovni događaj drvne i industrije nameštaja. To je bio i povod da sa Natašom Govedaricom, sekretarom Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije, razgovaramo o aktuelnim trendovima u domaćoj industriji nameštaja i njenim izvoznim potencijalima. 

Domaći proizvođači nameštaja nisu imali prilike dve godine da izlažu na Sajmu nameštaja u Beogradu i svoje proizvode predstave široj publici. Šta je najviše obeležilo ovu industriju za te dve godine i primećujete li neke nove trendove koji su se pojavili u međuvremenu?

Nekoliko godina unazad mnoge domaće kompanije opredelile su se za održavanje kućnih sajmova, u svojim salonima, kao recimo najveći domaći proizvođači pločastog i tapaciranog nameštaja. Trend kućnih sajmova, u toku trajanja Sajma nameštaja, zastupljen je u mnogim kompanijama koje poseduju svoje salone nameštaja, proizvode nameštaj ili repromaterijal za nameštaj, i proizvode za uređenje doma, a ne izlažu na samom Sajmu.

Protekle dve godine, taj trend se ustalio, imajući u vidu da se Sajam nameštaja u Beogradu, koji je tradicionalno održavan početkom novembra, nije održavao. Sajam se u tom periodu, u odnosu na navike kupaca, zaista preselio u sve salone i prodavnice nameštaja, na sve društvene platforme, marketinški podržan kroz televizijske i radijske reklame. Usled promenjenih uslova, koje je pandemija nametnula načinu života, ubrzana digitalizacija i online prodaja zauzele su važno mesto u pogledu na trgovinu.

Koliko je industrija nameštaja značajan sektor srpske privrede i koliko je domaći nameštaj uspeo do sada da osvoji strana tržišta? Šta najviše izvozimo od nameštaja i gde?

Ako se osvrnemo na izvoz srpskog nameštaja, on je iz godine u godinu sve veći. Proizvodni procesi, kao i dizajn u industriji nameštaja, prate svetske trendove, u svim oblastima izrade, od punog drveta, preko pločastog nameštaja, do tapaciranog. Najveća tržišta na koja se plasiraju srpski proizvodi su tradicionalno regionalno tržište bivših jugoslovenskih republika, zatim Austrija, Nemačka, Rumunija, Francuska, Italija…

Kako domaća industrija nameštaja izgleda u brojkama?

Prema podacima APR-a, u Srbiji aktivno posluje 3.000 preduzeća čija je delatnost proizvodnja nameštaja. Pored ove delatnosti, više od 5.600 preduzeća posluje u oblasti prerade drveta. Ove godine oko 22.000 radnika uposleno je u industriji nameštaja i još 17.500 radnika u drvoprerađivačkom sektoru. Imajući u vidu da je ovo izrazito jak SME sektor, te da je, iz godine u godinu izražen problem nedostatka kvalifikovane radne snage, ovo je dobar trend, jer se u poslednjih pet godina konstantno, blago povećava zaposlenost.

Koje mere su preduzete da bi se rešio problem nedostatka kvalifikovane radne snage u ovom sektoru?

Agencija za kvalifikacije Republike Srbije i Privredna komora Srbije se godinama unazad veoma posvećeno bave pitanjem obrazovanja deficitarnih kadrova, među kojima su i obrazovni profili iz ovog sektora. Koliko je dualno obrazovanje važno za našu privredu govori i podatak da se za učešće u školskoj 2022/2023 prijavilo više od 150 novih kompanija. Takođe, kroz sistem dualnog obrazovanja u Srbiji školovalo više od 10.500 učenika u 150 škola, a više od 700 kompanija je „otvorilo vrata“ učenicima kako bi stekli neophodna praktična znanja i veštine.

U oktobru prošle godine, formirano je odeljenje učenika drvoprerađivačkog smera u Tehničkoj školi u Ćupriji, po modelu – Operater za izradu nameštaja. Uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privredne komore Srbije, učenici su stekli mogućnost da se školuju za obrazovni profil koji je potreban privredi. Ovaj dualni model realizuje se u kompaniji Standard furniture Serbia, koja je bila i jedan od inicijatora za pokretanje dualnog obrazovanja u navedenom području rada. Zbog potreba privrede, za narednu školsku godinu, pripremljen još jedan novi četvorogodišnji obrazovni profil – Tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera.

Koji procenat naših proizvođača koristi priliku da promoviše svoj nameštaj na svetskim sajmovima i na koje sve načine vaše Udruženje i PKS, uopšte, pomaže domaćoj industriji nameštaja da se afirmiše van granice naše zemlje?

Privredna komora Srbije nastoji na mnoge načine da poveže svoje članice sa potencijalnim partnerima u inostranstvu, kao i da otvori nova tržišta za privredu. U saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza – SIPPO i Centrom za sajmove, manifestacije i događaje, Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS organizovalo je za zainteresovane domaće kompanije iz oblasti proizvodnje nameštaja komercijalnu misiju i posetu sajmu Fimma Maderalia (Međunarodni sajam materijala, tehnologija i komponenti za nameštaj, dizajn enterijera i ugovaranje projekata) u Valensiji, u Španiji, koji je održan u periodu od 29. marta do 1. aprila 2022. Pre pandemije, 2019. godine, uz podršku PKS, srpske kompanije iz oblasti drvne prerade izlagale su na međunarodnom sajmu Interzum, vodećem međunarodnom sajmu za dobavljačke sekcije industrije nameštaja i enterijera, pod nacionalnim štandom. Za vreme pandemije, domaće kompanije iz ovog sektora imale su priliku da učestvuju na digitalnom sajmu Interzum@home, koji je održan na hibridnoj online platformi, od 4. do 7. maja 2021.

Drvna industrija je primer cirkularne ekonomije / Foto: 15min.lt

Koliko domaća drvna i industrija nameštaja prate svetske trendove, posebno sve prisutniji trend održivosti?

Već nekoliko godina tema održivosti veoma je aktuelna, ne samo u proizvodnji nameštaja, već i u proizvodnji svih proizvoda od drveta, imajući u vidu da je ova industrija jedan od pravih primera cirkularne ekonomije. Drvoprerađivački sektor stvara minimalan otpad, jer ostatke od primarne proizvodnje troši kroz energiju za grejanje kotlova na održivu biomasu ili ih prodaje kao sirovinu, proizvođačima ploča iverice.

Tekst: Jovana Nikolić

Foto: PKS