Photo: Stadler (Željko Davdović)Brzi voz koji saobraća između Beograda i Novog Sada dobio je na konkursu ime „Soko“, ali možda je mogao da se zove i „Željko“. Delom zato što smo svi željno iščekivali da se konačno provozamo vozom koji juri 200 km/h, a delom i zato što iza uspešne saradnje Stadler-a i Srbije stoji jedan Željko, za kojeg je cela ova priča mnogo više od poslovnog dogovora, kakve inače redovno sklapa sa ostalim zemljama u regionu.
Željko Davidović je direktor prodaje za centralnu i istočnu Evropu u kompaniji Stadler, ali kad god je u prilici, napomenuće da je iz Mrkonjić Grada, malog mesta u Bosni i Hercegovini, čuvenog po mnogim viđenim ljudima, a najviše po kralju Petru Prvom, koji je pod pseudonimom Petar Mrkonjić boravio u njemu za vreme ustanka protiv Turaka. Ipak, koliko mu je važno rodno mesto, kao i Beograd, u kom je studirao i koji rado posećuje sa suprugom kad god mu se pruži prilika, važna mu je i Švajcarska, koja mu je dom poslednje 32 godine.
U mondensko skijalište Vengen, koje je često posećivao i tada njegov sportski idol Bojan Križaj, stigao je 1991, nakon završenog fakulteta. Došao je na skijanje i odmor, a onda ostao kao učitelj skijanja. Željko će reći da njegov skijaški odmor i dalje traje, s tim što je od učitelja skijanja do direktora prodaje u Stadler-u prošao veliki put i životnu školu. Shvativši da bez švajcarske diplome ne može da nađe ozbiljan posao, završio je u međuvremenu postdiplomske studije ekonomije u Sent Galenu, naučio nemački, konobarisao da bi izdržavao porodicu koju je u međuvremenu osnovao, i na kraju konačno dobio posao u struci u kompaniji koja se bavi telekomunikacijama. U njoj je napredovao kroz razne sektore, naučio sve surove lekcije kapitalizma i shvatio da želi da se bavi nečim što spaja, a ne razdvaja ljude. Tako je stigao do sektora prodaje, a onda su u njegov život ušli vozovi i kompanija Stadler za koju radi već sedam godina.
STADLER BRZI VOZ "SOKO" / FOTO: ALEKSANDAR MILUTINOVIĆ
„Vozovi su nešto jako lepo. Vozovi spajaju ljude, spajaju interese. Tako i ja volim da radim, nisam samo prodavac koji zaključi pogodbu za određenu sumu novca i stavi tačku. Meni je zadovoljstvo da spojim interese, da vidim kako mogu u tome da pomognem. Saradnja Srbije i Stadler-a mogla je da se završi isporukom novih vozova, ali nije, jer smo u međuvremenu učinili mnogo malih koraka u međusobnom povezivanju, tako da je to sad jedan dug put ozbiljne saradnje“, kaže Željko Davidović.
Stadler elektromotorni vozovi već nekoliko godina zaštitni su znak srpskih pruga. U međuvremenu, navikli smo se i na komfor brzih vozova koji saobraćaju na relaciji Beograd-Novi Sad, a naručeni su i novi vozovi. Koliko je to ukupno Stadler kompozicija koje će saobraćati prugama Srbije?
Sa Srbijom smo još 2013/2014 potpisali ugovor za 21 elektromotornu jednospratnu kompoziciju, koje su isporučene i uveliko saobraćaju. Prošle godine isporučili smo tri dvospratne elektromotorne kompozicije, takozvane brze vozove, koji su, koliko vidim, postali vrlo popularni, što je jako dobro. To je podiglo popularnost i ostalih električnih vozova, a prednost putovanja vozom je velika: putnici se ne umaraju, ne koriste automobile, sigurnije je, nema udesa, udobnije je, čistije je i, što je veoma važno, nema zagađenja ni saobraćajnih gužvi. Mnogo mojih kolega često mi se javlja dok se voze brzim vozom do Novog Sada, oduševljeni su kako brzo stignu, i to je sve jako pozitivno. Mislim i da je predsednik Srbije, gospodin Vučić, mnogo doprineo popularnosti tih vozova jer se više puta vozio u njima i čak davao intervjue u vozu. Srbija je prošle godine od Stadler-a naručila još 18 jednospratnih elektromotornih vozova i njihova isporuka će početi krajem iduće godine. To će onda biti ukupno 42 Stadler kompozicije na srpskim prugama.
VOŽNJA BRZIM VOZOM SA PREDSEDNIKOM ALEKSANDROM VUČIĆEM
Kada su tri brza voza stigla u Srbiju, bili su to prvi brzi vozovi koji su isporučeni u Istočnoj Evropi. Da li su u međuvremenu vaši brzi vozovi počeli da saobraćaju još nekim prugama u ovom delu Evrope, osim u Srbiji?
Ne, Srbija je i dalje ispred svih jer nijedna zemlja u tom delu Evrope još nije napravila pruge za brze vozove. U istočnoj Evropi niko još osim nas nema prugu za brze vozove. U Mađarskoj saobraćaju dvospratni vozovi, ali njihova maksimalna brzina je 160 kilometara na čas, jer još nemaju odgovarajuću prugu. Jeste da je deonica „brze pruge“ u Srbiji kratka, samo od Beograda do Novog Sada, ali cilj je da se ona širi i napreduje do Subotice, a onda da se spoji sa Budimpeštom, a kasnije i prema Nišu, odnosno dalje na jug Srbije.
Prilikom nedavne posete srpske delegacije Švajcarskoj, na čelu sa prethodnim ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislavom Momirovićem, najavljeno je da će Srbija od Švajcarske kupiti hibridne vozove za deonice koje još nisu elektrifikovane. Hoće li i to biti Stadler vozovi?
Delegacija je tada posetila državnu kompaniju Švajcarske Federalne Železnice (SBB), od koje su čuli njihova iskustva i savete. Zaključak je da je za Srbiju najbolje da kupi vozove koje može da koristi i sada i kasnije. Hibridni vozovi, na koje je gospodin Tomislav Momirović mislio, su, u stvari, dizel vozovi, koji po potrebi mogu da se prebace na električni pogon. Sada mogu da se koriste na deonicama koje nisu elektrifikovane, a kad se steknu uslovi, apgrejduju se da funkcionišu kao električni vozovi. Stadler ima u svojoj ponudi i takve vozove, od nas ih, recimo, kupuju Italijani i Slovenci. Takvi vozovi saobraćaju u mnogim evropskim gradovima, poput Ciriha, Berlina, i obično povezuju naselja na periferiji sa centrom grada. Da li će ih Srbija i kupiti od nas, ne znam, prvo treba da se raspiše tender za javnu nabavku.
PETER ŠPULER, VLASNIK STADLER-A, I ŽELJKO DAVIDOVIĆ, PRILIKOM POSETE BEOGRADU
Do sada je Stadler uvek dobijao tendere za nabavku novih vozova za Srbiju. Jesu li zaista vaše ponude bile toliko povoljnije?
Jesmo, uvek smo dobijali tendere i ja sam zaista srećan zbog toga jer sam se, kao neko ko je poreklom sa ovih prostora, i lično trudio da ponude budu povoljnije, da cena bude niža, rokovi isporuke brži. Ali nisu samo brojevi nešto što odlučuje. Emocije su još uvek kod ljudi važne. Kada nestane njih, onda će ovo biti neka nova planeta. Tako da možemo reći da je, zapravo, u pozadini cele ove poslovne saradnje, bio jedan mali Željko iz Mrkonjić Grada, koji se potrudio malo više oko obe strane, a sve zato što mi je velika želja da sutra moji unuci, kad se provozaju vozom po Srbiji, ili tramvajem u Beogradu, kažu: „Ovo su vozovi i tramvaji našeg dede!“ Znači, nije samo posao u pitanju, jer ja ove vozove i tramvaje prodajem i ostalim zemljama centralne i istočne Evrope. Važne su i emocije. Zato su i susreti delegacije Stadlera-a i predstavnika srpske vlasti uvek bili više od običnog poslovnog sastanka. Znate, vlasnik Stadlera, Peter Špuler, je milijarder, ali veoma mu je imponovalo kad se sa predsednikom Srbije vozio zajedno vozom i kad mu je Aleksandar Vučić priredio vrhunsko gostoprimstvo u Salonu 1905, u zgradi Geozavoda, u prisustvu najviše državne delegacije. Takav prijem i druženje zaista su uticali da nas Peter Špuler zavoli kao narod, pa da potom, na najvišem niovu, uzvrati gostoprimstvo u Švajcarskoj našoj delegaciji, uz prisustvo naših diplomatskih predstavnika – konzula Mihaila Šaulića i ambasadora Gorana Bradića. I eto, tako je krenula saradnja Srbije i Stadler-a. Tako to i treba da funkcioniše na državnom nivou.
DELEGACIJA STADLER-A U SRBIJI SA PREDSEDNIKOM ALEKSANDROM VUČIĆEM
Peter Špuler je, sa delegacijom Stadler-a, ponovo bio u Srbiji početkom ove godine, u poseti MIND parku u Kragujevcu, kada je najavljena mogućnost da se u okviru MIND parka pokrene proizvodnja komponenata za šinska vozila, a možda i kompletnih vozova za Stadler. Dokle se stiglo sa ovim pregovorima?
To što je gospodin Bratislav Milanović napravio sa MIND parkom u Kragujevcu je svetskog formata i za veliko je poštovanje. S druge strane, Stadler se progresivno širi iz godine u godinu, i bilo je sasvim logično da prenesemo deo proizvodnje u Kragujevac, kad su već takvi uslovi, a ne da, recimo, forsiramo širenje proizvodnje u Poljskoj, gde smo već probili sve granice proizvodnih kapaciteta. Jesmo se dogovarali da se u MIND parku pokrene proizvodnja delova za šinska vozila, ali to se sve odigralo sedam dana pred početak rata u Ukrajini. Kad je krenuo rat, usledile su neverovatne i nekontrolisane reakcije zemalja, i naš vlasnik je odlučio da stopiramo sva dalja širenja, dok situacija ne bude malo jasnija. On je tada prepoznao da ovaj sudar, koji se desio u Ukrajini, nije samo događaj za jedan dan, da će to da napravi neki novi trend u svetu. Bez obzira na sve okolnosti, mi ponovo idemo u MIND park, između ostalog i zbog ideje da tamo proizvodimo neke komponente za tramvaje. A Beogradu trebaju novi tramvaji.
Kakvi tramvaji su najbolji za Beograd?
Voleli bismo da Stadler tramvaji budu zaštitni znak Beograda, i da to budu tramvaji koje odlikuje izuzetan kvalitet – oni koji ne truckaju kad se šine iskrive i koji ne stvaraju vibracije na okolnim zgradama. Svi gradovi sveta suočeni su sa istim izazovima kad je reč o tramvajskim prugama, a to je da usled vremenskih okolnosti – jakih mrazeva i minusa zimi, i jakih vrućina i sunca leti – dolazi do izvesnih devijacija pruga. Onda one moraju da se se servisiraju na svake dve, tri godine. To sebi mogu da priušte bogati gradovi zapadne Evrope, poput Helsinkija, Ciriha i Stokholma. Gradovi istočne Evrope, zbog manjka sredstava, takvo servisiranje infrastrukture rade nakon malo dužih vremenskih intervala, na primer, na sedam do osam godina. Kao posledicu toga, imamo pojačane devijacije pruga, koje opet uzrokuju dodatne vibracije i truckanja prilikom vožnje. Pritom, oštećenja šina, kao i tramvajskih točkova, u takvim uslovima znatno su povećana, što doprinosi i povećanju troškova i za grad i za operatera. Da bi se takav efekat izbegao ili maksimalno umanjio, Stadler je razvio specijalno postolje tramvaja, koje se u donjem voznom delu prilogađava neravninama pruga, a u gornjem delu stabilizuje tramvaj. Tako, s jedne strane, ne dolazi do dodatnih oštećenja pruga i točkova tramvaja, a s druge strane, putnici ne osećaju truckanje i vibracije. Jedno zaista odlično rešenje. Iako smo takvo postolje razvili uglavnom zbog prepoznate potrebe tržišta istočne Evrope, interesantno je da je grad Milano odmah kupio takve tramvaje, a zatim i Sarajevo. Beograd ima jednu od najzahtevnijih topografija za tramvajski saobraćaj u Evropi i siguran sam da bi ovakvo tehničko rešenje bio pun pogodak za njega.
PREDLOG NOVOG STADLER TRAMVAJA ZA BEOGRAD
Da li se pominjala mogućnost da se u perspektivi od Stadler-a nabavljaju vozovi i za Beogradski metro?
Kad je metro u pitanju, mislim da to spada u domen međudržavnog ugovora između Srbije i Francuske, koja je Srbiji obezbedila kredit od oko 500 miliona evra. Ukoliko se otvori prostor, Stadler bi veoma rado ponudio svoje proizvode i za Beogradski metro, koji su po dizajnu i kvalitetu zaista vrhunski. Po ugledu na taj kredit Francuske, došli smo na ideju da i Stadler bude inicijator jednog kredita koji bi osiguralo Švajcarsko državno izvozno osiguranje, i to pod vrlo povoljnim uslovima. Kredit bi obuhvatio oko 800 miliona evra za vozove i 400 miliona evra za tramvaje, a u to su uključena i sredstva za izgradnju servisnih stanica koje su potrebne za održavanje šinskih vozila. Međutim, ispostavilo se da Švajcarska, kao konfederacija, nema ustavno ovlašćenje da sklapa međudržavne ugovore, tako da sad ispitujemo mogućnosti kako bi ovaj kredit mogao da se realizuje.
STADLER U SVOM PORTFOLIJU IMA VELIKI IZBOR METRO VOZILA
Da nam je Švajcarska očigledno uzor i podrška u daljem unapređenju železničkog saobraćaja, govori i nedavna radna poseta naše delegacije Švajcarskoj, gde se razgovaralo upravo o reorganizaciji železničkog transporta Srbije. Na koje još načine, osim isporukom novih vozova, Stadler može da doprinese modernoj tranziciji srpske železnice?
Ljudi koji rade u GSP-u i Srbija vozu izuzetni su stručnjaci svetskog ranga i to se uvek vidi u susretima poput ovih, kakva je bila poslednja poseta srpske delegacije Švajcarskoj. Upravo je problem nedostatka novca naterao naše ljude da savladaju sve tehničke probleme i napravio stručnjake od njih, što svaki put izazove divljenje kolega sa zapada. Ipak, kompletno funkcionisanje železničkog saobraćaja sada treba dići na mnogo viši nivo. Budući da je Stadler isporučilac vozova za Srbiju i kompanija koja je svaki dan na vezi sa kolegama iz Srbije, zajedno radimo na školovanju, kao i svakodnevnim treninzima osoblja koje radi na servisiranju naših vozova. Mislim da je ta saradnja na zaista odličnom nivou.
Pored odlične saradnje u vezi sa šinskim vozilima, imamo i interesantne primere saradnje na drugim nivoima. Jedan od važnijih je zasigurno poseta dr Ansgara Brokmejera, izvršnog potpredsednika prodaje i marketinga u Stadler-u, zamenika CEO i člana izvršnog odbora naše kompanije, Saobraćajnom fakultetu u Beograd, u martu ove godine. Gospodin Brokmejer održao je gostujuće predavanje o poteškoćama u razvoju brzih vozova i pobudio veliko zanimanje. To je podstaklo i Mašinski fakultet u Beogradu da nam pošalje predloge saradnje koja bi, između ostalog, obuhvatala razmenu studenata i studentsku praksu u Stadler-u. Trenutno razrađujemo mogućnost takve saradnje i bilo bi nam izuzetno drago da ugostimo i pružimo priliku studentima iz Srbije da svoja prva iskustva u razvojnim projektima steknu upravo u nekim od istraživačkih centara Stadler-a.
Stadler je jedna od vodećih kompanija za proizvodnju šinskih vozila sa više od 14.000 zaposlenih u više od deset zemalja širom sveta. Ove godine obeležili ste 80 godina od osnivanja. Šta je ključ ovako dugotrajnog i razgranatog uspeha i koja vrsta proizvoda vam je trenutno najtraženija?
Da vam kažem, ključ uspeha nije jedna stvar. Naš vlasnik kupio je ovu kompaniju 1989. godine, kada je imala samo 18 radnika. Dobio je od banke kredit od pet miliona franaka, i krenuo da motiviše ljude da dođu kod njega da rade, uz obećanje da će napraviti svetski brend. Kako je tada radio, tako radi i danas. On je osoba koja pravi tim. Za njega je to više strast, nego biznis. A takvi smo i svi mi koji radimo u Stadler-u. Naravno da radimo za platu, ali i nas vodi strast i neverovatno smo timski povezani. Naš slogan je: „Ne postoji nešto što ne može.“ Ne robujemo korporativnim pravilima, Peter kao vlasnik brzo donosi odluke da li nešto može ili ne može i onda mi svi u tom pravcu guramo. Ume odlično da motiviše ljude i vrlo je fer, svoj uspeh i svoju dobit uvek deli sa svim radnicima. Ljudi ga veoma vole, i to ne samo u našoj kompaniji, nego u celoj Švajcarskoj, veoma je pozitivna ličnost.
Što se tiče trendova, trenutno je u Evropi u modi zelena tehnologija, tako da sad najviše razvijamo vozove na baterije i na vodonik. Mi taj projekat razvijamo već četiri, pet godina. Obavili smo mnogo testova, koji su, inače, neverovatno skupi. Pored vozova na vodonik i baterije, razvijamo i hibridne vozove, koji su vrlo traženi na tržištu. U ponudi imamo i tramvaje izuzetnog kvaliteta, koji imaju minimalne troškove eksploatacije. U svakom slučaju, naš razvojni tim svaki dan razmišlja kako da unapredi proizvode, tako da nam je portfolio, što se tiče kvaliteta, vrhunski.
FOTO: BLIC SCREENSHOT (ALEKSANDAR DIMITRIIJEVIĆ, RAS SRBIJA)
ŠVAJCARSKI TRAMVAJI RADE KAO ŠVAJCARSKI SAT
„Prošle godine, u septembru, podržali smo ambasadu Švajcarske u Beogradu u organizaciji proslave malog jubileja – obeležili smo 20 godina otkako je Švajcarska poklonila Beogradu 115 tramvaja. To su oni zeleni i žuti tramvaji, koji možda izgledaju staromodno, ali i danas rade besprekorno. To je bilo posle NATO bombardovanja SRJ, u vreme kad sa Srbijom niko iz sveta nije želeo da sarađuje, a Švajcarska je bila jedina zemlja, koja je, bez ikakvih uslova, dala veliki poklon Beogradu. To su bili sve servisirani tramvaji, uz koje je stiglo mnogo rezervnih delova, i koju su, kako kažu vozači GSP-a, i danas sigurniji za vožnju od onih novih, crvenih. Kažu da rade kao švajcarski sat“, kaže Željko Davidović.
Tekst: Gordana Knežević Monašević
Foto: Stadler
