Photo: Razvojna agencija SrbijeSrbija je visoko pozicionirana na investicionoj mapi Evrope, posebno u sektoru industrije i logistike, a u svetlu aktuelnih globalnih okolnosti koje su promenile način poslovanja, predviđa se da će jugoistočna i centralna Evropa biti mnogo pogodnije za razvoj ovog tipa nekretnina i biznisa u narednh pet godina u odnosu na zapadnu Evropu. Sa Radošem Gazdićem, direktorom Razvojne agencije Srbije (RAS), razgovaramo o investicionim potencijalima industrijskih i slobodnih zona, progresivnom širenju industrijskih parkova svih vrsta, kao i razlozima zašto ulaganja u Srbiju ne jenjavaju čak ni u kriznim vremenima.
Kako vi ocenjujete aktuelnu poziciju Srbije i njene potencijale u odnosu na Evropu i da li se primećuje veća zainteresovanost investitora za industriju i logistiku?
Globalno gledano dolazi do promena i veliki deo evropskih, ali i azijskih kompanija, koje su ranije proizvodile u Aziji za evropsko tržište, sada tu proizvodnju gledaju da presele bliže svojim glavnim kupcima. Svakako da Srbija i region jugoistočne Evrope mogu da u tom procesu profitiraju. Srbija se geostrateški oduvek nalazila na veoma dobroj poziciji, ali da bi u potpunosti iskoristila taj potencijal neophodno je da se nastavi sa daljim ulaganjem u jačanje celokupne saobraćajne infrastrukture. Moderna infastruktura će Srbiju, ali i ceo region, dodatno približiti razvijenijem delu Evrope.
Srbija je već nekoliko godina unazad jedna od najatraktivnijih investicionih destinacija, čemu u prilog svedoči činjenica da upravo poslednjih (pandemijskih) godina beleži rekordne prilive stranih direktnih ulaganja. U 2022. godini zabeležen je do sada najviši iznos od 4,4 milijarde evra, čime prosečan godišnji priliv SDI za poslednjih pet godina dostiže iznos od 3,7 milijardi evra.
Unazad godinama Srbija je strpljivo gradila lidersku poziciju, ne samo u regionu, već se nalazi i među vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju stranih direktnih ulaganja u odnosu na veličinu svoje ekonomije, a prema oceni FDI Intelligence, specijalizovanog servisa Financial Times (2019. bila je prva na svetu). Takođe, prema godišnjim izveštajima kompanije IBM o najboljim svetskim lokacijama za investiranje („IBM Global Location Trends 2020“), Srbija je četiri godine zaredom bila svetski lider po broju otvorenih radnih mesta kroz projekte SDI, a posmatrano prema broju stanovnika. U nedavno objavljenoj publikaciji EY, uzevši u obzir kao kriterijum prosečan broj otvorenih radnih mesta po projektu u 2022. godini, Srbija je prva na listi u Evropi. Možda treba spomenuti i specijalni izveštaj „Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23“, gde je Beograd rangiran među 10 najvećih evropskih gradova, perspektivnih investicionih lokacija u svim kategorijama – poslovno okruženje, ljudski kapital, način života, itd.
Brojne su prednosti Srbije kao investicione destinacije – geografski položaj, intenzivno ulaganje u unapređenje svih vidova infrastrukture, visokokvalifikovani kadar, sporazumi o slobodnoj trgovini i tržište od 1,3 milijarde potrošača, zavidan broj i imena kompanija koje već posluju u njoj, ekonomska, fiskalna i politička stabilnost. To je značajan deo razloga zašto se kompanije odlučuju da započnu, odnosno prošire, svoje poslovanje kod nas. Takođe, prema oceni Svetske banke i izveštaju Doing Business, Srbija je jedan od najvećih napredaka učinila upravo u segmentu izdavanja građevinskih dozvola, kao rezultat digitalizacije celokupnog procesa.
Svedoci smo da su, prateći potrebe tržišta, brojne kompanije – developeri i investitori upravo u industrijske i logističke objekte, prepoznale potencijale za svoje poslovanje u Srbiji. Neke od njih su ovde već nekoliko godina i iza sebe imaju veliki broj projekata, kao što je CTP, dok su neke tek započele, ali intenzivno osvajaju tržište, kao što je VGP.
Barry Callebaut, Novi Sad
Da li se zna koliko trenutno u Srbiji postoji industrijskih i logističkih objekata i da li je primetan trend rasta u ovom sektoru poslednjih godina?
Iako RAS ima bazu Greenfield i Brownfield lokacija koju redovno ažurira, agencija ipak ne raspolaže preciznim brojem tih objekata. Svakako je evidentno da njihov broj raste. Sveukupnim privrednim rastom, te intenzivnim razvojem saobraćajne infrastrukture, evidentan je i rast broja industrijskih i logističkih objekata u poslednjih nekoliko godina. Shodno tome, tržište je bogatije i za kompanije koje razvijaju i grade ove objekte po principu „ključ u ruke“, ali sve više kompanija se odlučuje i za takozvanu „build-to-suit/lease“ opciju. Neke od najznačajnijih kompanija koje posluju u Srbiji odlučile su se upravo za ovaj način izgradnje objekta; nedavno je japanska korporacija Nidec otvorila dve svoje fabrike u iznajmljenom prostoru.
Za koje vrste industrija su investitori najviše zainteresovani i možete li nam navesti primere nekih većih svetskih kompanija koje su u poslednje vreme odlučile da proizvodnju i poslovanje presele u Srbiju?
Najbitnije je istaći da interesovanje za ulaganja u Srbiju ne jenjava čak ni u kriznim godinama. Neki veoma značajni projekti su sa realizacijom ulaganja počeli tokom perioda pandemije, oružanog sukoba u neposrednoj blizini, te energetske krize i svih ekonomskih globalnih promena. Takođe, neke od kompanija koje već posluju u Srbiji su baš u navedenom periodu reinvestirale po drugi, čak treći put. Svakako najveći broj ulaganja dolazi iz sektora automobilske industrije i, što je važno istaći, ti projekti sa sobom nose često velike istraživačko-razvojne centre i vezani su za budućnost ove industrije, to jest, za elektro-mobilnost. Vodeće kompanije su nemački Bosch, Continental, ZF, Brose, zatim japanski Nidec, Toyo Tires, američki Rivian, ali i domaći ElevenEs. Kako bi se umanjio rizik bitno je i diversifikovati industrije u koje se ulaže, pa se možemo pohvaliti ulaganjem nemačkog MTU u sektoru avioindustrije, zatim brojnim projektima u mašinskoj i elektronskoj industriji, a svakako dobar deo ulaganja, ne samo stranih već i domaćih kompanija, je u sektoru prehrambene industrije. U poslednje vreme, fokus se pomera ka kapitalno-intenzivnim ulaganjima, ide ka industrijama visokog stepena dodate vrednosti, koje dalje generišu viši stepen razvoja privrede.
Nidec, CTPark Novi Sad
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 374 industrijske zone u 133 opštine od 168 (bez KiM), u kojima posluje 1.859 poslovnih subjekata. Koje su prednosti poslovanja u industrijskim zonama i kako ohrabrujete i domaće i strane investitore da više iskoriste njihove benefite?
Industrijske zone su prostor koji je urbanističkim, prostornim planom unapred definisan od strane lokalne samouprave i opremljen potrebnom infrastrukturom za dalju namenu. Odlukom da posluje u industrijskoj zoni, investitor ne mora da brine kako doći do terena predviđenog za industrijsku proizvodnju. U tu svrhu opštine često i same grade objekte/hale kako bi izašle u susret i privukle veći broj investitora. S tim u vezi, trebalo bi pomenuti i postojeće, tzv. brownfield objekte, koji iz brojnih razloga više nisu u upotrebi, a svojom lokacijom, dostupnošću infrastrukture i najčešće tržišnom vrednošću zemljišta na kom se nalaze, čine ogroman potencijal. Ovakvih lokacija je veliki broj u Srbiji, i njihovim vraćanjem nameni, lokalna samouprava bi rešila ne samo estetski i ekološki problem, već i razvoj lokalne privrede privlačenjem novog investitora.
MTU, Nova Pazova
Koliko su postojeće industrijske zone infrastrukturno opremljene i operativne i da li bi unapređenje infrastrukture doprinelo njihovom većem investicionom potencijalu?
Razvijenost industrijskih zona je u proporciji sa razvijenošću lokalne samouprave, odnosno, razvijenije opštine obično imaju bolju opremljenost i funkcionalnost zona. RAS u saradnji sa resornim ministarstvima i nadležnim javnim preduzećima priskače opštinama u pomoć i pokušava da obezbedi infrastrukturu koje je neophodna za privlačenje novih projekata. Kvalitetna infrastruktura je uvek jedno od ključnih pitanja. Adekvatna jačina struje, kvalitetna vodovodna i kanalizaciona mreža, saobraćajna infrastruktura, izuzetno su važna pitanja i razlozi koji, između ostalog, opredeljuju investitore za poslovanje na određenim lokacijama. Svakako, sve veću ulogu za privlačenje modernih tehnologija imaće i zone koje će moći da se pohvale da budućim korisnicima mogu da ponude napajanje „zelenom energijom“.
Leoni, Kraljevo
Koje opštine u Srbiji imaju najrazvijenije industrijske zone, koje su industrije najzastupljenije u njima i u kom pravcu se planira njihov dalji razvoj?
Najrazvijenije industrijske zone imaju Subotica, Pančevo, Novi Sad, Zrenjanin, Inđija, Stara Pazova, Pećinci, Kragujevac, Niš, Valjevo, Leskovac, Vranje. Najzastupljenije industrije su automobilska, prehrambena, elektrotehnička i metaloprerađivačka. Iako su ovo veoma razvijene industrijske zone u kojima se realizovao najveći broj najznačajnijih investicija u Srbiji, strategija Vlade Srbije je da ovu vrstu razvoja prenese i na druge gradove i opštine u Srbiji. Iz tog razloga fokus Vlade je podrška razvoju novih industrijskih zona u gradovima i opštinama gde nije realizovano toliko investicionih projekata kako bi se obezbedio ravnomeran i održivi razvoj.
Da li je u planu izgradnja novih industrijskih zona i u kojim opštinama i za koje investitore one mogu da budu najprivlačnije?
Razvoj industrijskih zona nije centralizovan, već je na lokalnim samoupravama da odluče da li će pripremati nove industrijske zone, a Vlada samo daje podršku za ove aktivnosti. Profil investitora za koje ove lokacije mogu biti privlačne zavisi od profila i samih opština. To u velikoj meri zavisi od industrijskog nasleđa i obrazovnog profila, ali i lokalni resursi mogu igrati ulogu – tradicionalno poljoprivredni krajevi su privlačni za ulaganja u prehrambenu industriju, dok su krajevi sa tradicijom u, na primer, industriji prerade kože, interesantni za proizvođače obuće. Visokotehnološke investicije, po pravilu, odlaze u univerzitetske gradove.
Yanfeng, CTPark, Kragujevac
U Srbiji postoji i 15 slobodnih zona. U čemu se one razlikuju od industrijskih i koje su njihove prednosti?
Slobodne zone su fizički ograđen i označen deo teritorije Republike Srbije, infrastrukturno opremljen, gde se mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti uz određene stimulativne pogodnosti. U Srbiji je trenutno aktivno 15 slobodnih zona. Aktivne slobodne zone u 2021. godini su ostvarile promet od oko pet milijardi evra. U slobodnim zonama Srbije posluje oko 230 multinacionalnih kompanija sa više od 42.000 zaposlenih.
Poslovanjem u slobodnim zonama, investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćeni poreski režim – oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala. Uvoz i izvoz robe u zonu je neograničen, ali naravno da roba koja se iz zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe.
Pored industrijskih i slobodnih zona postoji i kategorija industrijskih parkova, kojih je progresivno sve više, i domaćih i stranih investitora. Koji industrijski parkovi u Srbiji mogu da posluže kao primeri koji mogu da motivišu nove investitore za ovakva ulaganja i koji tip parkova će biti najatraktivniji u narednom periodu – visokotehnološki, proizvodni ili logistički?
Za razliku od industrijskih zona kao prostornih celina, industrijski parkovi su funkcionalne celine. Korisnicima je omogućeno da drugi u njihovo ime brinu o funkcionisanju prostora, potrebnim tehničkim uslovima, svim pojedinostima funkcionisanja prostora koji inače oduzimaju dragocene resurse neophodne za razvoj i unapređenje poslovanja. Uvek se nalaze u blizini važnih saobraćajnica, uključujući autoputeve, železničke pruge, aerodrome i/ili luke.
Svakako će ubuduće biti prisutno svih nabrojenih tipova parkova. Ono što je sada aktuelno su eko-industrijski parkovi koje Srbija razvija na više lokacija – Loznica, Novi Sad, Smederevo, Niš, Ćuprija i Inđija. Takođe, Inđija razvija poseban prostor i infrastrukturu za korisnike koji se bave naprednim tehnologijama. Treba istaći i privatne inicijative poput MIND Parka u Kragujevcu ili hemijskog parka u Prahovu.
Kad sumirate sve – postojeće stanje i planove za dalji razvoj industrijskih i slobodnih zona – šta biste poručili investitorima: gde je i u koju vrstu industrije najbolje u narednom periodu investirati u Srbiji?
Vidite, mi u RAS-u već godinama poslujemo po principu da „investitor najbolje zna gde i u koji projekat treba ulagati“, a naša je uloga da mu u tome pružimo svu neophodnu pomoć i informacije.
Tekst: Gordana Knežević Monašević
Foto: Razvojna agencija Srbije
