Photo: TSCDa se fudbal, I to dobar, igra van Beograda, najbolji primer je TSC. Na dva sata od prestonice nalazi se Bačka Topola. Gradić čiji je fudbalski klub uspeo da zaseni slavnije komšije iz Subotice i da bude rame uz rame novosadskoj Vojvodini.
Uspeh TSC-a nije došao preko noći. Čak bi se moglo reći, da se decenijski gradio. I ne samo na terenu. Danas TSC ima moderan stadion, infrastrukturno, akademiju kojoj mogu da pozavide bogatiji klubovi iz zapadne Evrope i, pre svega, stabilnost. Glavni arhitekta uspeha je predsednik vicešampiona Srbije, Janoš Žemberi. Neko ko je učestvovao u razvoju kluba od starta, kada je TSC bio u četvrtom rangu takmičenja.
Mislim da je početak razvoja TSC-a krenuo neke 2003.godine, kada sam, sa svojim saradnicima, došao u klub. Ulagali smo u mlađe kategorije, infrastrukutru, na početku su igrali momci koji su iz Bačke Topole i povratnici u nekadašnji AIK. Tada smo uživali u fudbalu. Gradili smo klub korak po korak, sa željom da napravimo, u jednom trenutku, ozbiljan iskorak. Preko naših kontakata, došli smo do informacije da mađarski fudbalski savez želi da ulaže u sredinama gde postoji mađarska zajednica. Tu pomoć smo oberučke prihvatili. Tada smo i mi, kao klub, povećali ulaganja i snove, koje smo jurili, krenuli smo da ostvarujemo. Sponzori su počeli da se pojavljuju, lokalna zajednica je krenula da nam pomaže, počinje priču naš sagovronik.
Ipak, nije sve bilo tako lako. Kako je klub rastao i osvajao niže rangove, tako su i ulaganja morala da budu veća.
Znate koji je bio najteži trenutak? Kada smo iz amaterskog prešli u profesionalni nivo srpskog fudbala. Taj prelaz je veoma komplikovan. Trebao nam je igrački kadar, poverenje ljudi da vi želite da stvorite nešto dobro. Mnogo stvari u glavi treba da prelomite. Trebalo je naći prave ljude, ozbiljnog trenera i stručni štab, tim menadžera, podići organizaciju. Ali, želeli smo to. Toliko smo dobrih stvari uradili, da ne želim loših da se sećam. Stalno smo tražili put ka uspehu. Stegnete zube u nekim situacijama i gurate dalje. Neke instinkte nosim iz biznisa. Klub vodim kao firmu, jednostavno ja sam menadžer i ne petljam se u struku, kaže Janoš Žamberi.
Za razliku od nekih većih klubova u Srbiji i regionu, TSC nema glomazan upravni odbor i previše ljudi koji donose vitalne odluke.
Jednostavno, pokupili smo kvalitetne ljud,e koji su priznati u svom poslu i svom okruženju. U našem upravnom odboru su, većinom privrednici, koji imaju po nekoliko stotina zaposlenih. Mi smo jedno dobro društvo, nekih desetak ljudi, koje odlično funkcioniše i van ovog kluba. Ima nas desetak, delimo iskustva, uživamo u rezultatima. Svaki klub mora da ima takve ljude i gazdu. Ja vodim, oni mi pomažu i brinemo o TSC-u kao o svojoj deci.
TSC nije jedini klub u regiji gde Mađarska, kao država, pomaže kroz sport. U Hrvatskoj je takav slučaj bio sa Osijekom, u Slovačkoj sa DAC-om, u Rumuniji sa Šepšijem. Ipak, u Bačkoj Topoli nisu se oslanjali na njihova iskustva.
Nije nam pomoglo to iskustvo iz regiona. Reći ću vam i zašto. Svi mi drugačije funkcionišemo, bez obzira na pomoć Mađarske kao države. Naravno, mi se međusobno poznajemo, ali su priče potpuno različite. Osijek je imao finansijske probleme, stigla je pomoć od jednog mađarskog privrednika (Ferenc Sakalj), koji nije toliko prisutan u samom klubu, ali uživaju u dobrim rezultatima. DAC, odnosno, Dunajska Streda je opet nešto drugo. Klub vodi Oskar Vilagi, čovek koji je rođen u Dunajskoj, imao je visoke funkcije, potpredsenik je MOL-a, veoma je imućan i sam je izgradio moderan stadion. U Rumuniji je verovatno najbrojnija mađarska zajednica, ali Šepši nema takve rezultate. Mi priču vodimo na svoj način. Samostalni smo, prilagođavamo se uslovima, dobro se snalazimo, imamo sjajnu saradnju sa FSS. Za razliku od nabrojanih klubova za koje navijaju Mađari u tim zemljama, mi imamo podršku iz cele Srbije, prepoznaju nas i navijači sa prostora bivše Jugoslavije. Nekada igramo prijateljske susrete sa klubovima koje sam nabrojao, ali ponavljam, način funkcionisanja nam je drugačiji. Pa čak i stil fudbala, iskren je predsednik TSC-a.
Ponos, ne samo Bačke Topole, već i svih onih koji u Srbiji prate fudbal je TSC Arena. Moderan stadion, kapaciteta oko 4500 mesta, kojeg se ni Bundesliga ne bi postidela. Ovaj objekat poseduje tri uefine zvezdice, multifunkcionalan je, u planu je i završetak hotela sa 45 soba, uz sve ono što krasi moderne stadione širom Evrope. Akademija je, opet neka druga priča. Ušuškana, sa najsvremenijim terenima, modernim učionicama, kvalitetnom kuhinjom, modernim učilima.
Ja Akademiju volim. Kada ovde uđem napunim se pozitivnom energijom. Sada nam tu trenira i ženski fudbalski klub. Akademija i Arena idu zajedno. Akademija je rad, Arena je šou. Želimo da dovedemo kvalitetne trenere i da nam njihovo iskustvo pomogne. To i roditelji prepoznaju. Nedostajao nam je skauting i to razvijamo. Verujte mi, sada imamo decu iz Beograda i sa juga Srbije u klubu. Imamo pedagoge i psihologe, a deca mogu da biraju u koju će školu u Bačkoj Topoli ići. Tu je poljoprivredna škola, gimanzija…Mi pratimo i kako se oni u školi ponašaju i kakve imaju ocene. Nekada smo mi roditelji umesto roditelja jer ih mi doživljamo kao našu decu. Ovo je takva sredina gde mogu pravilno da se razvijaju, i kao sportisti i kao ljudi. I da ne postanu fudbaleri, izaći će odavde kao kvalitetne osobe. Kada govorimo o stadionu, hteli smo moderan objekat. Žao mi je što nismo povećali kapacitet, ali ko je očekivao da ćemo tako brzo stići do Lige Evrope. Protiv Zvezde i Partizana treba nam dupli kapicetet, za Evropu ove sezone mogli smo još više da napunimo. Opet, za manje utakmice, i ovo je dovoljno. UEFA nam je dala dozvolu da igramo utakmice grupne faze Lige Evrope i pored toga što su bili malo skeptični. Kada su videli da naša svlačionica za gostujući tim izgleda bolje nego Vest Hemova ili Frajburgova, nisu mogli da veruju.
Tu je i savet za one koji planiraju da grade nove stadione u Srbiji.
Moja je preporuka da su Skajboks lože obavezne. To su mesta gde dolaze privrednici. Teže je skupiti novac od običnih ulaznica nego na ovaj način. Tu cena ne predstavlja problem, i tu imamo fiksno oko pet hiljada evra po utakmici. Kada ljudi plate, oni dolaze i dobro se osećaju. Preko nedelje dolaze sa svojim poslovnim partnerima. Hotel je sledeći korak, koji će biti i mesto za gledanje utakmica, jedna vrsta relaks centra. Žao mi je što stadion u Leskovcu nema skajboksove, mislim da je to velika greška. Vodili smo računa o svakom detalju. Šankovi za piće su na samoj tribini, ne van. Navijači mogu da gledaju utakmicu, razgovaraju, smanje nervozu. To smo prepisali sa američkih stadiona. Klupska radnja je blizu stadiona, pravimo animaciju za najmlađe navijače. Ideja je da u okviru hotela imamo i igraniocu. Ako roditelj na miru želi da odgleda fudbal tu smo mi da pomognemo. Ideja je da bazen i hotel povežemo pasarelom. U planu je savremen spa centar, moderan restoran. Mi imamo i salu za stoni tenis, ideja nam je da na taj način povežemo sport u gradu.
Posebno iskustvo bila je ovogodišnja grupna faza Lige Evrope. TSC se nije obrukao u društvu Vest Hema, Frajburga i Olimpijakosa, i do poslednjeg kola bio je u trci za treće mesto. Mnogo toga je naučeno, ne samo na terenu.
Mnogo smo naučili. Naučili smo šta je prava organizacija, UEFA je vrhunska u tome. Pružila nam se šansa da naučimo šta je prava organizacija utakmice. Posle toga, nikakav problem nam ne predstavlja kada treba isto da uradimo u našoj Superligi. Druga stvar su bila gostovanja protiv pomenutih klubova. Poveli smo naše trenere da vide kako izgledaju akademije, pričali smo sa vlasnicima klubova, dobili smo nove ideje od njih gde možemo da profitiramo. Napravili smo kvalitetnu marketing službu posle tih sastanaka. Iskreno, profitirali su i naši igrači. Videli su i osetili jedan drugi nivo. Iz svega smo izvlačili pouke. Frajburg i Vest Hem su mi posebna iskustva, imali smo i sjajan prijem u Olimpijakosu. Činjenica, bilo je nekih unutrašnjih problema u Pireju, utakmica se igrala bez publike. Upoznali smo čelnike Vest Hema i Frajburga, imali smo dobre razgovore i mnogo nam je koristilo.. U Frajburgu su nam čak rekli, da je naša Akademija lepša od njihove.
Društvene mreže su nešto na šta klub iz Bačke Topole posebno obraća pažnju. Sa preko 20 hiljada pratilaca na Instagramu i Tik-toku u leđa im gledaju klubovi sa većom armijom navijača.
Videli smo kako rade u Evropi. Nas to godišnje dosta košta, ali ulaganje, kada govorimo o jednom klubu, nisu samo igrači. Iskreno, dosta mi je u tome pomogao i moj sin, koji je došao iz Londona. Cilj nam je da pratimo trendove, da budemo putokaz drugim klubovima. Ne možemo da stignemo Zvezdu i Partizan, ali želimo da im se pridružimo u borbi za navijače.
Već duže vreme TSC ima saradnju sa firmom Kapeli sport koja je postala prepoznatljiva zbog saradnje sa klubom iz Bačke.
Oni su nas prepoznali kada smo krenuli u ovaj projekat. Vlasnik Kpaelija je čovek koji ovde ima voćnjake, mnogo voli sport, njegovo petoro dece igraju fudbal. Ima fudbalske akademije u Njujorku, Duizburgu, Dasnskoj i jednu u Africi. Na početku nam je rekao da će nam pomoći. Kasnije, kada smo se razvili, bolje uslove dale su nam veće kompanije, ali ostali smo sa Kapelijem jer su nas na vreme prepoznali. Znate, nama imponuje i to što smo mi njima važan klijent. Nekada je bitniji taj status koji imate od samog ugovora.
Na kraju se postavlja pitanje- šta je sledeći korak TSC-a i u kom pravcu će klub ići posle drugog mesta u prvenstvu i igranja u Ligi Evrope.
Rezultatski smo dotakli vrh, trenutno nemamo budžet da se trkamo za titulu. Cilj nam je Evropa, da je stalno igramo, da donosimo bodove za srpski fudbal. Uložićemo i u ženski fudbalski klub. Za početak da budemo pri vrhu, da i naše devojke izađu na veliku scenu. Ne jurimo nedostižne rezultate, želimo da budemo realni. Da vam kažem, volim da ulažem u infrastrukturu, sada ćemo izgraditi još dva terena. Infrastruktura je ono što ostaje iza vas. Moram da dodam da je TSC klub koji spaja ljude, jača i odnose dva naroda. Cilj nam nije da spojimo samo Srbiju i Mađarsku, već i ostale iz regiona, zaključio je Janoš Žemberi.
Razvoj TSC-a je krenuo 2003.godine, kada je Janoš, sa svojim saradnicima, došao u klub.
Moderan stadion, kapaciteta oko 4500 mesta, kojeg se ni Bundesliga ne bi postidela.
Objekat poseduje tri uefine zvezdice, multifunkcionalan je, u planu je i završetak hotela sa 45 soba, uz sve ono što krasi moderne stadione širom Evrope.
TSC se nije obrukao u društvu Vest Hema, Frajburga i Olimpijakosa, i do poslednjeg kola bio je u trci za treće mesto.
TSC je klub koji spaja ljude, jača i odnose dva naroda.
TEKST: Miloš Milićević
