ARHITEKTA DEJVID ČIPERFILD DOBITNIK OVOGODIŠNJE PRICKEROVE NAGRADE

Photo: Courtesy of Tom Welsh / Pritzker Prize

Britanski arhtekta Dejvid Alan Čiperfild ovogodišnji je dobitnik prestižne Prickerove nagrade za arhitekturu koju Hajat fondacija dodeljuje živim arhitektama za njihova značajna dostignuća u ovoj oblasti. Kako stoji u zvaničnom objašenjenju, nagradu je dobio za svoj rad koji odlikuje “prihvatanje postojećeg, projektovanje i intervencija u dijalogu sa vremenom i mestom, i strukture koje mogu da traju, fizički i kulturno“. Ovogodišnja 45. ceremonija dodele Prickerove nagrade u čast Dejvida Čiperfilda biće održana u maju u Atini.

Neues muzej u Berlinu/ Foto: courtesy of Ute Zscharnt for David Chipperfield Architects

Tokom četiri decenije stvaralaštva, ovaj arhitekta, urbanista i aktivista realizovao je na stotine projekta različitih vrsta na tri kontinenta. Poznat po svom „suptilnom, ali moćnom, prigušenom, ali elegantnom“ pristupu, kao i po svojoj „posvećenosti arhitekturi nenaglašenog, ali transformativnog građanskog prisustva, bez nepotrebnih poteza i izbegavajući trendove i modu“, Čiperfild je proglašen vitezom za svoje služenje svetu arhitekture 2010. godine, dobio je RIBA kraljevsku zlatnu medalju 2011. godine, nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu—Mies van der Rohe nagradu i bio je kustos 13. Bijenala arhitekture 2012. godine.

Muzej reke i veslanja, Velika Britanija / Foto: courtesy of Richard Bryant / Arcaid

„Velika mi je čast što sam dobio ovu nagradu i što sam stao rame uz rame sa prethodnim dobitnicima koji su dali toliko inspiracije našoj profesiji. Zato ovu nagradu shvatam kao ohrabrenje da nastavim da usmeravam svoju pažnju ne samo na suštinu arhitekture i njeno značenje, nego i na doprinos koji kao arhitekte možemo dati u rešavanju egzistencijalnih izazova klimatskih promena i društvene nejednakosti. Znamo da, kao arhitekte, možemo imati istaknutiju i angažovaniju ulogu u stvaranju ne samo lepšeg, već i pravednijeg i održivijeg sveta. Moramo odgovoriti na ovaj izazov i pomoći da inspirišemo sledeću generaciju da prihvati ovu odgovornost sa vizijom i hrabrošću“, rekao je Čiperfild.

Veles e Vent, Španija / Foto: courtesy of Christian Richters

Rođen u Londonu 1953. Dejvid je odrastao na seoskoj farmi u Devonu, u jugozapadnoj Engleskoj, gde mu je prve utiske o arhitekturi oblikovalo okruženje štala i pomoćnih zgrada. Godine 1976. diplomirao je na Kingston School of Art, a potom 1980. na School of Architecture u Londonu. Karijeru je započeo radeći za Normana Fostera, dobitnika Prickerove nagrade 1999. i pokojnog Ričarda Rodžersa, laureata Prickerove nagrade 2007. godine. Godine 1985. osnovao je studio David Chipperfield Architects u Londonu, da bi kasnije otvorio studija i u Berlinu (1998), Šangaju (2005), Milanu (2006) i Santjagu de Komposteli (2022). Njegovi prvi veliki projekti uključuju Muzej reke i veslanja Henli na Temzi (Henley-on-Thames, 1989–1997) u njegovoj rodnoj zemlji, rekonstrukciju Neues muzeja u Berlinu (1993–2009) i novoizgrađenu Džejms-Sajmon-Galeriju (James-Simon-Galerie, 1999 –2018), isto u Berlinu.

Ameropacific, Južna Koreja / Foto: courtesy of Noshe

Zaslužan za renoviranje i rehabilitaciju mnogih struktura širom sveta, Čiperfildov „bezvremeni moderan dizajn suočava se sa klimatskim hitnostima, transformiše društvene odnose i oživljava gradove“. Sa vizijom zasnovanom na radikalnoj suzdržanosti, poštovanju istorije i kulture i poštovanju postojećeg izgrađenog i prirodnog okruženja, arhitekta razgovara sa starim, stavljajući arhitekturu prošlosti u prvi plan kako bi pružila trenutke modernosti kao što se vidi u Neues muzeju u Berlinu ili u zgradi Procuratie Vecchie u Veneciji. Obe zgrade su ponovo osmišljene, restaurirane i dobile su nove funkcionalne dodatke. Prilikom  renoviranja Neue Nationalgalerie, ikone dvadesetog veka, koju je dizajnirao Ludvig Mies van der Rohe, Chipperfield je nadgradio postojeće tehničke standard  sa minimalnim vizuelnim kompromisom u odnosu na originalni izgled zgrade. „Projekat renoviranja ne predstavlja novu interpretaciju, već pre popravku ove znamenite zgrade internacionalnog stila sa poštovanjem”, stoji u zvaničnom opisu rekonstruisanog zdanja.

Morland Mixité Capitale, Pariz / Foto: courtesy of Simon Menges

„Kao arhitekta, ja sam na neki način čuvar značenja, sećanja i nasleđa. Gradovi su istorijski zapisi, a arhitektura je posle određenog trenutka istorijski zapis. Gradovi su dinamični, oni ne sede, oni se razvijaju. U toj evoluciji uklanjamo zgrade i zamenjujemo ih drugim. Mi biramo sami, a koncept da štitimo samo najbolje nije dovoljan. To je takođe pitanje zaštite karaktera i kvaliteta koji odražavaju bogatstvo evolucije grada“, kaže  arhitekta.

BBC sedište, Škotska / Foto: courtesy of Christian Richters

Nastojeći da služi društvu svakim svojim projektom, čak i u privatnim narudžbinama, „Čiperfild društvu daje priliku za suživot i zajedništvo, štiteći individualnost i negujući društveni osećaj pripadnosti“, smatra žiri. Za zgradu Američkog kupa „Veles e Vents“ (Valensija, Španija, 2006), priznati arhitekta je zamislio spoljašnji prostor koji prevazilazi unutrašnje površine, otvoreni maloprodajni prostor na prvom spratu i pristupačnu palubu sa rampom povezanom sa javnim parkom. Kroz projekat restauracije i dogradnje objekta Morland Mixité Capitale (Pariz, Francuska, 2022), Čiperfild je imao za cilj da revitalizuje naselje u okolini. Takođe je iskoristio ovu priliku da stvori privlačne prostore da se svi okupe i da ih koriste kao vizuelne i fizičke prolaze do reke Sene od Bulevara Morland. Njegov dizajn za sedište za Amorepacific (Seul, Južna Koreja, 2017) bio je usklađen između pojedinca i kolektiva, podstičući odnos između korisnika poslovne zgrade, njenih suseda i posmatrača. U kapeli groblja Inagava i centru za posetioce (Hjogo, Japan, 2017) radilo se o stvaranju međusobno povezanih izraza između fizičkog i duhovnog, između mesta samoće i okupljanja.

Hoxton Press, London / Foto: courtesy of Simon Menges

Druga značajna dela Dejvida Čiperfilda uključuju sedište Bi-Bi-Sija u Škotskoj (Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2007), Turner Contemporary (Margate, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2011), Muzej umetnosti Campus Saint Louis (Misuri, Sjedinjene Američke Države, 2013), Campus Joachimstraße (Berlin, Nemačka, 2013), Muzej Jumek (Meksiko Siti, Meksiko, 2013), One Pancras Square (London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2013), masterplan Kraljevske akademije umetnosti (London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2018), Hoxton Press (London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2018) i Kunsthaus Zürich (Cirih, Švajcarska, 2020). Neki od Čiperfildovih tekućih projekata uključuju Nacionalni arheološki muzej u Atini, arenu Zimskih olimpijskih igara 2026. u Milanu i planove za restauraciju hotela Grand u Njuportu u Belgiji.  

Muzje Jumek, Meksiko / Foto: courtesy of Simon Menges

Čiperfild je član Kraljevske akademije umetnosti (2008), odlikovan je Ordenom zasluga Savezne Republike Nemačke (2009), član je Japanskog umetničkog udruženja za arhitekturu Praemium Imperiale (2013), član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata i počasni član Američkog instituta arhitekata i Bund Deutscher Architekten.

Tekst: Nikolina Vukićević

Foto: www.pritzkerprize.com