Photo: deltarealestate.rsKoliko će obnovljeni Sava centar ličiti na onaj stari kakvog ga pamtimo, a koliko će biti sasvim u duhu novog vremena? Da li će enterijer biti potpuno drugačiji? Koje će nove prostore dobiti ovaj kultni objekat? Kako će izgledati nova šoping zona? Šta možemo da očekujemo od renovirane kongresno-koncertne dvorane? Hoće li Sava centar i ubuduće biti pun zelenila?
Mnogo je pitanja koja nas zanimaju kada je u pitanju rekonstrukcija Sava centra, ne samo zato što je reč o arhitektonskom remek-delu svog doba i objektu koji je proglašen za kulturno dobro, nego zato što Beograđani ovu legendarnu instituciju jednostavno – vole. I jedva čekaju ponovo da kroče u nju. Zato smo zamolili Ivanu Letić, direktorku projektovanja kompanije Delta Real Estate (www.deltarealestate.rs ), da nam detaljno objasni šta će se sve promeniti u unutrašnjem izgledu Sava centra i u kojim novim sadržajima ćemo uživati kad se za dve godine završi rekonstrukcija.
IVANA LETIĆ, DIREKTORKA PROJEKTOVANJA U DELTA REAL ESTATE
Kako je zamišljeno idejno rešenje rekonstrukcije?
Sava centar jedan je od najprepoznatljivijih objekata u ovom delu Evrope. Osmišljen i realizovan od strane najvrsnijih stručnjaka u regionu, pod vođstvom istaknutog arhitekte Stojana Maksimovića, predstavlja izuzetan arhitektonski poduhvat koji je bio među deset najboljih na svetu.
Uprkos uspešnom početku, nije doživeo budućnost koju je predviđao svojom arhitekturom i kojoj je bio namenjen. Dosadašnja eksploatacija, razvoj kongresnog turizma i novi propisi i standardi u gradnji, inovativne tehnologije i sistemi koje se ubrzano razvijaju, kao i dugogodišnje neulaganje u objekat, nedvosmisleno ukazuju da je neophodno da Sava centar doživi sveobuhvatno osavremenjivanje u programskom, funkcionalnom i utilitarnom smislu, uz očuvanje prepoznatljivog izgleda i osnovne, kongresne namene.
Idejno rešenje rekonstrukcije podrazumeva, pre svega, da objekat, koji je simbol veličine i snage društva u kojem je nastao, vrati staru reputaciju, ali uz poštovanje dragocenih smernica koje su se vremenom pokazale kao značajne. Pravi primer su delegatske jedinice, čija se namena značajno promenila kao posledica promena u načinu održavanja događaja i tipologiii savremenih kongresa. Takođe, najveći deo tehničkih, administrativnih prostorija u današnjem vremenu zauzimaju drastično manju površinu, zahvaljujući inovativnim tehnološkim rešenjima, i na taj način oslobađaju prostor za druge sadržaje. Suština novog rešenja Sava centra predstavlja balans između novih uslova na tržištu i postojećih sadržaja, koji su se pokazali kao integralni deo uspešnosti ovog objekta.
Delta Holding planira ogromna finansijska ulaganja u Sava centar. Da li to znači da će se stari Sava centar izgubiti u novitetima ili će to biti susret postojećih elemanata i rešenja sa novim? Objekat je proglašen za kulturno dobro, kako vi na to gledate?
U Delta Holdingu nikada nismo imali nameru da poništavamo i urušavamo vrednosti i identitet Sava centra. Bilo kakvu neadekvatnu i suštinsku promenu u arhitekturi i enterijeru shvatili bismo kao Pirovu pobedu. Veliko poštovanje prema objektu i delu navodi nas da tokom celokupnog projekta težimo pronalasku pravog odnosa između starog i novog, a ograničenja ne shvatamo kao prepreke već dodatne smernice.
Pored zaštite Zavoda za zaštitu spomenika, postoji niz novih propisa koji zahtevaju promene, a koje nisu na prvi pogled vidljive posetiocu. Potrebno je da dodamo mnoštvo neophodnih sistema, naročito u domenu AV sistema, sistema za grejanje i hlađenje, ali i protivpožarne zaštite (na primer, biće izgrađeno osam novih evakuacionih stepeništa). Tehničko-tehnološko osavremenjivanje, u fizičkim ograničenjima prostora koji se zadržavaju, pokazali su se kao kompleksniji zadatak nego enterijersko uklapanje novog i postojećeg.
IDEJNO REŠENJE REKONSTRUKCIJE TREBA DA SAVA CENTRU VRATI STARU REPUTACIJU
Zaštita Zavoda za zaštitu spomenika ne obuhvata enterijer objekta. Kako ćete se vi ophoditi prema enterijeru čiji je autor Aleksandar Šaletić?
Veliki značaj ovog arhitektonskog remek-dela, vremeplov koji se otvara kada kročite u objekat, naveli su nas da ovom projektu pristupimo detaljno. Kako bi mera i odnos bili idealni, uključili smo Zavod za zaštitu spomenika u ranoj fazi projekta. Složili smo se da postoje prizori koji su ukorenjeni u nekom drugom vremenu, ali su istovremeno oni za nas bili ključni jer imaju vrednost koja prevazilazi svaki trenutak.
Pored svih turbulentnih promena koje su se dešavale u društvu, postoje prostorije čija je važnost prevazilazila izazove vremena. Tu, pre svega, mislim na čuvenu Veliku dvoranu, poznatiju i kao Plava dvorana, ali i Centralnu kongresnu dvoranu, čiji se kulturni i kongresni značaj nije izgubio. Nasuprot njima, postoje i originalni delovi Sava centra koji su se u prethodnom periodu transformisali u drugačije prostore kako bi pronašli svrhu u novom vremenu. Ko pamti Sava centar od samog početka, sigurno i prepoznaje elemente koji nisu u svojoj izvornoj formi i upotrebi već dugi niz godina. Sava centar je jedan od najkompleksnijih i najsloženijih objekata na ovim prostorima, samim tim njegova rekonstrukcija je poduhvat koji pre svega zahteva mnogo vremena. Osim vremena, ovaj projekat sa sobom nosi i veliku odgovornost i baš zbog toga smo mu pristupili veoma temeljno i sveobuhvatno.
Da li će enterijer biti potpuno drugačiji? Na koji način ćete vizuelno jake elemente prošlog vremena uklopiti u savremenu rekonstrukciju i novi život objekta?
Veličina i kompleksnost objekta uslovili su i različit pristup – od zone do zone. Veliku pomoć imamo od Zavoda za zaštitu spomenika jer su povratne informacije koje dobijamo od njih pokazatelj da li idemo u dobrom pravcu za svaku zonu. Naša ideja je, u najširem smislu, koncipirana gradacijski. Imamo prostore koje zadržavamo u celosti u prepoznatljivom izgledu, zatim prostore u kojima se prepliće staro i novo (npr. javni prostori), i na samom kraju potpuno nove prostore. Novi prostori će napraviti skladnu sinergiju u celom kompleksu i omogućiti bolju iskorišćenost, a tu se pre svega misli na novu komercijalnu zonu na mestu nekadašnjih tehničkih prostorija u niskom prizemlju, novu banket salu na mestu otvorenog restorana i zimsku baštu.
Nove instalacije za grejanje i hlađenje i nedostajuće protivpožarne instalacije nameću male vizuelne promene u novom plafonu, ali svakako da će on ostati otvoren i da ćemo zadržati određene kanale u zelenoj boji.
Novi Sava centar zadržaće svoju oštru geometriju, ali će biti uvedene fleksibilne zone koje mogu lako da se transformišu i budu višenamenski prostor jer su to zahtevi savremene kongresne industrije.
VELIKA DVORANA
Šta možemo da očekujemo kada kročimo u Sava centar u novom sjaju?
Zaista mislim da možete da očekujete skladnu kombinaciju starog i modernog. Na samom ulazu, iz ulice Milentija Popovića, sačekaće vas prepoznatljivi javni prostor, tehnografska mapa sveta, dugački holovi, lebdeći galerijski prostor, smena sivih betonskih i zelenih površina, koje ostaju ključni akcenat enterijera. Idući dalje ka salama, videćete betonske mostiće, stare i nove elemente. Nova rasveta predstavljaće omaž originalnim rešenjima u kombinaciji sa mekšim i nežnim slapovima, kako bi se stvorio balans oštroj geometriji postojećeg betona. Centralna kongresna dvorana zadržaće tapiserije i oštre linije po kojima je prepoznajemo. U Plavoj dvorani najveće promene biće u audio i vizuelnim rešenjima, a sedišta će biti daleko komfornija, tako da će posetioci sa velikim zadovoljstvom uživati u koncertima, baletskim predstavama, filmskim premijerama i mnogim drugim programima.
Sava centar u novom sjaju imaće i nove celine, kao što je banket sala, na mestu nekadašnjeg otvorenog restorana, i zimska bašta, između objekta A i B, koja će stvoriti nesvakidašnju zelenu oazu u objektu i pojačati povezanost ove dve celine. Baš kao nekada, zelenilo će ostati jedna od najlepših odlika Sava centra.
Devedesetih godina prošlog veka izgrađeni su prvi butici i to u drvenoj konstrukciji. Da li će šoping zona biti bolje organizovana i kako će izgledati?
Stihijska i neplanirana izgradnja butika u drvenoj konstrukciji, a kasnije i drugih lokala od raznih materijala, sa plafonima od tabli lesonita i pleksiglasa, učinila je da organizacija Sava centra izgleda neprofesionalno. Preplitanje komercijalno-poslovnih i kongresnih zona nisu deo savremenih zahteva tržišta i neophodno je jasno odvojiti ove zone. Mi smo vertikalno podelili ove dve zone u objektu A, tako da ćemo na visokom prizemlju imati sve ulaze, ceremonijalni će biti samo kongresni ulaz, a nekadašnji tehnički ulaz biće ulaz za komercijalni deo. Takođe, ceo nivo niskog prizemlja imaće komercijalnu namenu uz sadržaje koji će privući posetioce da u objekat dolaze svaki dan. Objekat B ostaje dominantno kongresne namene.
Velika dvorana je mesto susreta i srce Sava centra. Mnogi je nazivaju i Plava dvorana, zbog kolorita koji je zadržan. Koje će promene rekonstrukcija doneti ovoj dvorani?
Kongresno-koncertna dvorana imaće potpuno novu opremu koja će biti usaglašena sa pokretnom tavanicom, a tavanica će biti vraćena u funkciju. Sala će biti potpuno osavremenjena za različite vrste događaja. Pošto se radi o dvorani koja ima izuzetan značaj, angažovali smo vrhunske profesionalce koji će pronaći najadekvatnija rešenja. Kompletan predlog unapređenja svojstva sale, AV sistema, rekonstrukcije školjke, bine, kule i gledišta, urađen je od strane profesora Milomira Mijića, jednog od saradnika na projektu koji ima višedecenijsko iskustvo u toj oblasti.
TEKST: JOVANA NIKOLIĆ
FOTO: DELTA REAL ESTATE
