MADE IN ITALY: ĐORĐO ARMANI OTVORENO O SVOM LETNJIKOVCU NA OSTRVU PANTELERIJA

09. Sep 2022
Photo: lacucinaitaliana.it

Prvi put sam kročio na italijansko ostrvo Pantelerija (koje se nalazi u sicilijanskom moreuzu u Sredozemnom moru) pre 30 godina, kada sam otišao da posetim prijatelja. Verovali ili ne, nije mi se dopalo. Očekivao sam da će biti egzotičnije, ne tako „teško“. Nije bilo lepih hotela, restorana, života… Trebao nam je i generator za kuvanje! Najveće uzbuđenje tog dana bilo je kada je prošao jedan auto. Ali nakon nekoliko dana, navikao sam se na pasivnost mesta. Jednog dana sam pogledao u to vedro nebo, i sve je bilo tako tiho, mirno, spokojno…

Godine 1981. vratio sam se da posetim drugog prijatelja i odlučio da tamo kupim kuću. Nekoliko godina kasnije kupio sam još jedno zemljište koje je bilo bliže vodi i od tada je ova ostrvska kuća moje letnje utočište svakog avgusta. Naravno, danas je Pantelerija sasvim drugačija: ima struju, ima nekoliko hotela, a automobili koji prolaze putem više nisu velika atrakcija. Ali još uvek ima i onu netaknutu divljinu i lepotu, koje me vraćaju u period kada sam prvi put kupio kuću.

Tu su se, prvobitno, nalazile dve napuštene „dammusi“ građevine („dammuso“ je tradicionalna arhitektonska građevina napravljena od prirodnih materijala kao što su stena, crveni sedrenjak i gips, a na ostrvu Pantelerija datira od 10. veka). Kameni zidovi debljine dva metra, nastali od vulkanskih stena, i beli kupolasti krovovi prirodni su oblici izolacije i zaštite od ekstremno visokih temperatura, tako da su prostorije u kući hladne i vazduh je stalno svež – što je bolje i od klima uređaja!

Za živo čudo, more mi nije bilo toliko važno, koliko samo to ostrvo, svetlost i grubi, divlji teren. Nemoguće je ne osetiti se ponizno pred ogromnom, crnom vulkanskom stenom koja vas okružuje, što daje posebnu snagu ovom mestu. Uostalom, bilo mi je potrebno da osetim tako snažnu silinu prirode kako bih se opustio.

Tokom godina, neumorno sam radio na bašti Oasis koja okružuje moju kuću. Ona obiluje spektakularnim drvećem Tiaré, veličanstvenim grmovima ruža, živicom od jasmina, retkim čempresima i 300-godišnjim palmama uvezenim sa Sicilije, a da ne pominjem lokalne kaktuse i cikade. Svake godine imanje se rekonstruiše. U stvari, prošle godine se radilo na bazenu, a takođe sam kompletno renovirao i enterijer, koristeći komade nameštaja iz moje kolekcije Armani Casa.

Odlučio sam da, na ovoj kući, sarađujem sa arhitektom Gabrijelom Đuntoli (Gabriella Giuntoli) iz više razloga. Ona je rodom iz Pantelerije i savršeno razume njegovo prirodno okruženje. Povrh toga, ona ima urođeni talenat da shvati nečiji ukus i potrebe, i da pretvori ideje u stvarnost koja je jednostavna, prirodna i, na kraju, luksuzna. Šta najviše volim u ovoj kući? Spoljnu terasu dnevnog boravka koja gleda na more, bazen koji izgleda kao prirodni u sred divljeg pejzaža, osećaj smirenosti i opuštenosti, ali i činjenicu da je tako blizu Milana, a opet se osećam kao da sam miljama daleko od civilizacije.

Ovaj letnjikovac u Panteleriji savršeno odražava moju viziju i estetiku ličnog stila. Sa domom vam je kao i sa odećom – odraz su sopstvene ličnosti. Zbog toga je izuzetno važno odabrati stvari koje pomažu da istaknete svoju ličnost na prirodan način. Morate se osećati udobno, opušteno i razmaženo u svom domu. Ja volim sve što svoje poreklo ima u prirodi, bilo da govorimo o materijalu, boji ili obliku. Trenutno posedujem nekoliko nekretnina širom sveta. Svaka od njih je veoma različita, ali ono što im je zajedničko je da sve odražavaju kako moju ličnost, tako i okolne prirodne pejzaže.

Ljudi me često pitaju da uporedim svoj dom u Milanu sa domom u Panteleriji. To su dve potpuno različite stvarnosti i obavljaju različite funkcije. Moj dom u Milanu je mesto gde sam proveo svoj radni vek, i to mesto vezujem za posao. Moderan je, funkcionalan i linearan. Mogu da se opustim i da dovedem ljude, a da ipak budem u kancelariji za dve sekunde. Osim toga, živim u centru Milana!

Sa druge strane, Pantelerija je moje letnje utočište. Praktično živim na otvorenom kada sam tamo. To je jedino mesto gde zaista osećam da mogu da se „isključim“ i pobegnem od stresa i istrošenosti od radnog života. Ranije bih ovde dolazio samo leti, ali u poslednje vreme svraćam i u proleće i jesen na produženi vikend. Toliko je blizu Tunisa da je vreme uvek toplo i prijatno. Moja sestra kaže da je to jedino mesto gde se moje lice menja. To je zato što sam iskreno opušten – stres naprosto nestaje!

DAN NA PANTELERIJI

Moj dan na Panteleriji je slika i prilika ostrvskog života - živim punim plućima i stalno sam u prirodi. Dan započinjem u 7:30 šetnjom po ostrvu (oduvek sam bio ranoranilac) ali, suprotno onome zbog čega me ljudi zadirkuju, ne „teram“ svoje goste da idu sa mnom – osim ako ne žele, naravno. Nakon toga doručkujem sa porodicom i prijateljima, posle čega obično odlazimo čamcem na more i idemo na kupanje. Zatim se vraćamo na obalu, i ručamo oko 15 časova, uvek napolju, naravno. Posle ručka malo odspavam do kasnog popodneva. Uveče sa prijateljima i porodicom prošetam do lokalne pijace ili pogledamo neki film. Večera je, opet, servirana napolju, i to uvek uz odsjaj sveća…

Đorđo Armani

 

Izvor: luxuo.com

Foto: luxuo.com

2022. © Sva prava zadržana. RealEstate-Magazine.rs. Developed by Creative Web
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.