Ako je tamjanika župska kraljica, onda je prokupac župski kralj. Dve autohtone srpske sorte grožđa, u 20. veku, usled industrijalizacije i primata svetskih sorti, poput merloa, kabernea i šardonea, našle su se na margini. Obnovom nasleđenog vinograda i vinarije, porodica Ivanović spasila je župskog kralja i kraljicu od zaborava. Brat i sestra Ivan i Nadežda Ivanović, koji su Vinariju Ivanović (www.ivanovicvino.com) nasledili od oca Dragoslava, četvrta su generacija koja proizvodi vino od grožđa iz porodičnih zasada.
GROŽĐE SA ČOKOTA KOJE JE ZASADIO DEDA DRAGI 1919.
Tokom 103 godine vinogradarske i vinske tradicije porodice Ivanović, iz Aleksandrovca, ispisano je više poglavlja. Sa čokota koje je sadio 1919. deda Dragi Dragoslav Ivanović i danas se bere grožđe. Priča o njhovom vinogradu i vinariji nije priča jedne porodice već mnogo više. Istorija u malom o ljubavi prema prirodi, grožđu, vinu, zavičaju, tradiciji ali i turbuletnim društvenim dešavanjima.
OD BERBE 2020. PREŠLI SU NA ORGANSKU PROIZVODNJU VINA
Porodični biznis sada vode brat Ivan i sestra Nadežda. Posao su nasledili od oca Gage Dragoslava, baš kao on od svog oca Ivana i dede-imenjaka. Četvrta generacija, s možda jačim žarom od onoga s kojim je Ivanov i Nadeždin otac Gaga (1959- 2020) devedestih izvukao iz podruma muljače i pokrenuo posao, ispisuje nove stranice.
Od berbe 2020. prešli su na organsku proizvodnju vina sa sertifiktom Ecocert za domaće i evropsko tržište. Početkom ove godine predstavili su premium vino Gaga, 100 odsto prokupac, berba 2017, odajući počast preminulom ocu i pokretaču modernog doba vinarije.
IVAN IVANOVIĆ
„Godišnje proizvedemo od 40.000 do 50.000 litara što nas svrstava u butik vinariju. Imamo oko 3,5 hektara naših zasada i otkupljujemo grožđe sa oko 12 hektara župskih vinogradara”, kaže Nadežda Ivanović.
A početkom prošlog veka proizvodili su 100.000 litara vina godišnje. Pradeda Dragi je bio ugledni domaćin, vinogradar, trgovac. Uzgajali su prokupac i tamjaniku, sorte stare više od hiljadu godina. Posle Drugog svetskog rata, u dve nacionalizacije, oduzet im je znatan deo imanja: zemlja, zalihe rakije i vina. Ostala je kuća i okućnica s čokotima.
NADEŽDA I IVAN VERUJU DA SU DOVOLJNO ZNANJA POKUPILI OD OCA
Sin Ivan je izučio za ekonomistu, predavao u školi, radio u opštini. Njegov sin Gaga završio je Tehnološko metalurški fakultet. Grožđe su prerađivali za lične potrebe. Sve do 1996. kada Ivanov i Nadeždin otac napušta posao u fabrici Milan Blagojević, u Lučanima i vraća se u Župu.
„Tata se zaljubio u vinograd još kao dečak. Sa našim pradedom je rastao. Nas su, takođe, dok smo bili mali, vodili, najviše, u vreme berbe. Brat Ivan je pre pet, šest godina odlučio da ostane uz oca. Ja sam se obrela u drugim profesionalnim vodama. Tražila se kroz PR, radila na brodu, velikoj korporaciji. Sve do prošle godine. Vratila sam se u rodni grad i nastavila da radim ono što su moji preci gradili čitav vek. I sve je dobilo dublji smisao.“
Zalog predaka nose u vaspitanju, uspomenama, velelepnoj kući iz 1934. u kojoj žive i koja je na etiketama boca. Sestra i brat veruju da su dovoljno znanja pokupili od tate. Ponosni su kada se u vinarskom esnafu Srbije pomene njegovo ime s posebnim poštovanjem i titulom – otac prokupca.
VINARIJA PROIZVODI OKO 50.000 LITARA VINA GODIŠNJE
Prva flaša prokupca u Srbiji pojavila se davne 2003, upravo iz podruma vinarije Ivanović. Prešli su dug put dokazivanja i prihvatanja do renesanse koju danas prokupac uživa. Na vinskoj mapi Srbije sada je oko 70 etiketa prokupca iz brojnih, malih vinarija.
Ivanovići neguju svoju recepturu i svoje zasade. Za buduće generacije.
Top 5 vinarije Ivanović
Osnovna vina/ Basic wine
Oko tri četvrtine godišnje proizvodnje čine osnovna vina: prokupac i tamjanika. Prave se od grožđe iz otkupa, takođe, malih porodičnih vinogradara, čuvara autohtonih sorti Župe.
U bocama dominira prokupac. Vino čini 85 procenta autohtone storte, oplemenjene sa 15 procenata svetskih zrna: 7,5 merloa i 7,5 procenta kabernea. Rubincrvene boje, reskog mirisa asocira na zrelo crveno voće, jačinu, oporost, prošlost. Prokupac se pio u srednjem veku na ovim prostorima. Gutljaj kraljevskog prokupca pruža užitak u harmoniji sa jelima tradicionalne srpske trpeze, bogate crvenim mesom.
Prirodno vino izrađeno na tradicionalan način. Može da se pije nekoliko meseci posle berbe. Nosi krunu kraljice vina Župe. Sladostrasnog začinskog tona tamjana, cimeta, bosiljka i boje koja se preliva od prozračnožute do zlatnozelene. Čaša tamjanike je nobles drugarica lakih jela, piletine, ribe, orašastih plodova.
Ekskluzivna vina / Premium wine
U preradi se koristi isključivo grožđe s porodičnog vinograda koju četvrtu generaciju obrađuju članovi porodice Ivanović. Malih su serija.
Postavlja standard župskog crvenog, premijum vina. Po sastavu je pola i pola dve polovine. Polovina prokupca i po 25 procenata kaberne i merlo. Isti kraljevski, prokupački DNK, drugačije razmere. Posle vinifikacije leži u buradima od srpskog hrasta. U Župi se za karakterna, snažna crvena vina, poput ovog, kaže „pije se kašikom”. Gušt na nepcima izaziva u kombinaciji sa kaloričnom hranom. Idealni zalogaji uz čašu No ½ jesu slani, tvrdi sirevi, začinjena jela, pršuta.
Rođena iz Ivanove ideje da tajmaniku dobijenu samo od grožđa iz vlastitih vinograda ostave šest meseci barikiranu u buradima. Prvo organsko premijum belo vino u vek dugoj porodičnoj tradiciji. Najpre eskperiment, vino je pokazalo odlične rezultate na tržištu. Najbolje je piti ohlađeno na temperaturi od 10 do14 stepeni Celzijusa. Uz suve šljive, kajsije, smoke, pečene bademe.
Odličan rod prokupca iz 2017. godine. Gaga je hteo da bude omaž vino njegovom dedi. Sudbina je htela da su Gagina deca plasirala remek-delo u čast prerano otišlog oca. Ekskluzivne limitirane serije od 600 boca. Na etiketi su izohipse brda Varina gde raste loza. Za novu seriju vina Gaga sprema se berba iz 2021. Kako kažu u vinariji, vreme će pokazati da li će doći do boce i kada. Piće u buteljkama 0,75 l je tamnocrvene boje. Preporuka je da se pije uz specijalitete od mesa, duvan čvarke, jake soseve od crnog crvenog luka, začinjene namaze, jaku, domaću hranu.
Tekst: Aleksandra Marković
Foto: Vinarija Ivanović