Photo: Aleksandar MilutinovićZgrade ne poziraju. Fasada ne može da napravi pokret, gradski kvart nikada neće biti u stanju da iskorači, zauzme drugačiji stav pred objektivom. Aleksandar Milutinović, fotograf iz Novog Sada, kome su „pozirale” hiljade građevina, objekti najrazličitije namene, zbog toga neprestano traga za drugačijim uglom. Juri savršeno svetlo u osvit zore, spreman da strpljivo čeka najtananiju igru svetlosti i boja u sumrak – sve zbog savršenog kadra.
Beograd na vodi / Foto: Aleksandar Milutinović
Svet fotografije otkrio je kao dečak kome je deda poklonio prvi, analogni aparat iz Rusije i uputio ga u tajne razvijanja filma u mračnoj komori, smeštenoj u kućnom podrumu. Na prvim portretima ovekovečio je, naravno, članove porodice, ali i reprezentativne građevine iz samog srca Novog Sada, ujedno središta detinjstva koje je proveo po dvorištima ulica Matice srpske, Dunavske i u porti Nikolajevske crkve.
Novi Sad / Foto: Aleksandar Milutinović
Zato ne čudi što je Aleksandar uglednu poziciju u profesionalnom svetu gradio upravo preko najlepših kadrova kuća, zgrada, ulica, privatnih i javnih objekta, monumentalnih starih, ali i novih kvartova rodnog Novog Sada.
Petrovaradinska tvrđava / Foto: Aleksandar Milutinović
Poslednjih sedam godina Aleksandar Milutinović je fotograf Turističke organizacije Novog Sada. Nezamenljiv je i stalni saradnik Turističke organizacije Vojvodine i Turističke organizacije Srbije. Takođe, zvanični je fotograf kompanije Lafarge Holcim, za ovaj deo Evrope, i licencirani fotograf jedinog hotela iz lanca Marriott u Srbiji – novosadskog Sheraton-a. Prošao je obuku i za fotografisanje hotela iz lanca Radisson.
Beograd / Foto: Aleksandar Milutinović
Samo u poslednje tri godine, otkriva nam, fotografisao je enterijer i eksterijer više od 40 hotela širom Srbije: od onih s pet zvezdica, kao što je Prezident Palace, luksuznih Premier hotela, do mnogih u glavnom gradu, Novom Sadu, hotela Grand na Kopaoniku, kompleksa Fruške Terme, kao i stotine drugih smeštajnih kapaciteta, apartmana, ali i restorana, srednjovekovnih manastira, događaje i manifestacije.
Porto Montenegro / Foto: Aleksandar Milutinović
„Oduvek sam više voleo da slikam objekte nego ljude. Kada se pogleda šta sve radim, može delovati različito, ali je u suštini dosta slično. Sve se vrti oko arhitekture, oko gradskih, urbanih pejzaža”, kaže Aleksandar Milutinović.
Dodaje da voli jednako objektivom da uhvati detalj i enterijera i eksterijera. Ne krije u čemu je tajna njegovih fotografija.
„Prvo pokušam da zabeležim kako se zgrada uklapa u okruženje, da fotografijom istaknem neki zanimljiv ugao, položaj. Često kroz objektiv sama građevina odaje drugačiji utisak od onoga kakav je u realnom okruženju. Važna je, naravno, igra svetlosti, određene refleksije, boje, tonovi. Uvek gledam da nađem nešto specifično, po čemu će ta fotografija biti drugačija. Da dočaram ljudima novi prikaz od onoga što vide golim okom, dok svakodnevno prolaze pored objekta”, kaže Aleksandar.
Sat na Petrovaradinskoj tvrđavi / Foto: Aleksandar Milutinović
Priznaje da su ga oduvek privlačile slike starog Novog Sada, kao svedočanstvo grada kojeg više nema. Primećuje da se urbani profil promenio za manje od tri decenije. Kao primer navodi naselja Grbavica ili Nova Detelinara, koja su danas kvartovi premreženi savremenim višespratnicama, a koje je on upamtio, okom i fotografijama na početku karijere, kao tipična ravničarska naselja s ušorenim, prizemnim kućama.
Samo prošle godine fotografisao je 193 događaja, a prema statistici Google map, u Beogradu je bio oko 130 puta. U intenzivnom radu pronalazi izazov kroz saradnju s arhitektama i dizajnerima.
„Susrećem se dok radim sa talentovanim arhitektama i biroima, koji, koliko vidim, prate svetske trendove. Sa te tačke gledišta, vidim lepu budućnost Srbije na polju odnosa prema arhitekturi i dizajnu u turizmu i ugostiteljstvu. Dopada mi se pravac kuda sve ide u domenu hotelijerstva. Mislim da smo se podigli na evropski nivo, možda i iznad proseka”, primećuje Aleksandar.
Iako se profesionalno bavi fotografijom punu deceniju, od 2012. godine, ne pristaje na kompromis koji bi podrazumevao odricanje od kreativnosti. Niti je zagovornik preterane upotrebe raznih foto-alata i lažiranja.
Novosadski sajam / Foto: Aleksandar Milutinović
„Svaki grad, pod određenim uglovima, kada se fotografiše, može da izgleda svetski, kao metropola. Na primer, kada se koriste veliki zum objektivi, koji sabijaju prostor od dva kilometra u prečniku u jednu fotografju, pa još pod noćnim osvetljenjem, to onda izgleda fantastično. Totalno nerealno”, otkriva Aleksandar Milutinović.
Na jednu temu, međutim, Aleksandar je bio malo zatečen. Tačnije, uz osmeh je priznao da mu je teško da odgovori. Pitali smo ga kada će biti neka izložba.
„U arhivi imam više od dva miliona fotografija. U planu je ove godine. Ne znam samo tačno kada. To je veliki posao. Iziskuje vreme za selekciju, zato sam do sada govorio: Neka drugi izlažu, ja ću da radim”, kaže on.
Od neostvarenih fotografskih želja, sa nama je podelio jednu: „Dajte mi aparat i ostavite me u Rimu šest meseci!”
NOVI SAD KROZ OBJEKTIV 365 DANA
Facebook stranicu „Novi Sad kroz objektiv 365 dana” Aleksandar je pokrenuo 2015. godine. Svakog dana objavljivao je po dve fotografije, jednu dnevnu, jednu noćnu. Podrazumeva se da je svakodnevno fotografisao. „U to vreme još se nisu toliko koristili dronovi, pa sam se penjao na višespratnice i krovove da fotografišem s tih pozicija. Najčešće u suton ili svitanje. Pejzaži su bili nesvakidašnji. Vrlo brzo je stranica stekla hiljade pratilaca”, kaže.
Varadinski most / Foto: Aleksandar Milutinović
Godinu dana kasnije, u zvaničnoj monografiji grada Novog Sada, koja je i dalje zvanični poklon za visoke delegacije, našlo se gotovo 95 odsto Aleksandrovih fotografija.
Danas koristi dron, ali ne kada radi u gradskim zonama, zbog bezbednosti pešaka.
Tekst: Aleksandra Mirković
Foto: Aleksandar Milutinović
