Photo: PixabaySrbija bi za dve i po godine trebalo da dobije svoj prvi satelit i uđe u porodicu država koje rade na razvoju svemirskih tehnologija. Takođe, Srbija će prvi put dobiti i fotografije naše zemlje iz vasione u visokoj rezoluciji, a biće moguće je i praćenje klimatskih promena, staništa endemskih vrsta, zdravlja i veličine šumskog pokrivača.
Multidisciplinarni istraživački tim stručnjaka Mašinskog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije Beograd, uveliko radi na projektu MOSAIC, koji će u orbitu poslati prvi srpski kjub satelit, kojim će moći da se upravlja sa Zemlje. Reč je o „letelicama“, čiji su tvorci univerziteti, pišu Novosti.
U razgovoru za Novosti jedan od članova tima Marko Gavrilović (24), student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, koji istovremeno pohađa i master studije na Matematičkom fakultetu, kaže da je lansiranje satelita okvirno planirano za 2025.
Gavrilović je zadužen za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti.
„Moj zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdim kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon. U veoma razređenom gasu, što je slučaj na visinama većim od 200 kilometara na kojima se kreću sateliti, aerodinamički efekti su posledica razmene energije između čestica atmosfere i samog satelita, što utiče na njegovo kretanje. Naš cilj je da razvijemo algoritme za kontrolu orijentacije i upravljanje kretanjem satelita, kako bismo smanjili te uticaje i omogućili da letelica što duže ostane u orbiti“, objašnjava Marko.
Kako navodi, budući kjubsat se sastoji od tri kocke, dimenzija 30 puta 10 puta 10 centimetara. Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijentacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela. Letelice ovog tipa prosečno borave u vasioni oko godinu dana, ali naš tim želi da napravi korak unapred – duže i više.
„Hoćemo da uradimo nešto što niko do sada nije uradio, ne samo za kjub, nego za sve satelite, da izvršimo orbitalno upravljanje i produžimo vek trajanja. Želimo da ga, dok je iza planete, stavimo u flajt mod, a kako izađe samo da se okrene. Tako ćemo uštedeti energiju, a i zadržaćemo ga što duže u orbiti. Svi su, do sada, leteli u nižim orbitama 200 do 400 kilometara, planiramo da ga pošaljemo na 675 kilometra”, ističe Marko za Novosti.
U okviru projekta MOSAICS gotovo sve zemlje u okruženju su započele razvoj svojih svemirskih projekata. Vodeću ulogu imaju Mađarska, Slovenija i Grčka, dok su Hrvatska i Albanija takođe odmakle. Imajući to u vidu, projekat MOSAIC predstavlja šansu da i Srbija uhvati korak sa svetom u ovoj oblasti.
Izvor: novosti.rs
