Photo: PixabayGradnja novih urbanih domova od drveta, umesto od betona i čelika, mogla bi da doprinese za 10 odsto u postizanju cilja da se ograniči rast prosečne globalne temperature za dva stepena Celzijusa do kraja veka.
Za takav poduhvat bilo bi potrebno 149 miliona hektara novih zasada drveća, ali to ne bi smelo da utiče na smanjivanje poljoprivrednih poseda, navodi se u studiji Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Potsdamu.
Udomljavanje 90 odsto nove urbane populacije u drvene građevine smanjila bi emisiju ugljen-dioksida za 106 milijardi tona do 2100. godine.
„Više od polovine svetske populacije trenutno živi u gradovima, a do 2100. godine taj broj će se značajno povećati. To znači da će sve veći broj domova biti građen od betona i čelika, materijala koji značajno utiču na zagađenje. Ali imamo alternativu, možemo da udomimo novu urbanu populaciju u zgrade srednje visine napravljene od drveta“, ističe autor studije Abhidžit Mišra, prenosi rts.rs.
Studija, objavljena u Nature Communications, je prva koja je analizirala smanjenje emisija štetnih gasova prelaskom na „drvene gradove“.
Drvo je ubedljivo najekološkiji materijal za gradnju, jer ugljen-dioksid apsorbovan tokom njegovog rasta neće biti emitovan dok se drvo konačno ne poseče i količine upijenog ugljen-dioksida višestruko će nadmašiti količinu koja će biti emitovana tokom njegove obrade.
Koautor studije, Aleksander Pop, istakao je da je od presudne važnosti da je za njihovu računicu ključno da se spreči seča netaknutih šuma i sačuva njihov biodiverzitet.
Izvor: rts.rs
