Photo: PixabayJedan programer iz Njujorka kupio je ovih dana prvu NFT poslovnu zgradu u Velikoj jabuci, „smeštenu“ na uglu 44. zapadne i 37. ulice na Mehnetnu, zbog čega je dobila naziv „44W37“.
Ovaj token od 4.700 kvadratnih metara služi kao digitalno bogatstvo koje ukazuje na transformaciju načina na koji dizajniramo, gradimo, radimo i monetizujemo svoje prostore samo „jednim klikom“.
Zgradu od 16 spratova kreirala je kompanija Integrated Projects, koja je povezala svet nekretnina i i metaverzum.
Ovaj NFT je prodat za jedan eterijum (ETH) što na današnji dan iznosi oko 1.300 dolara.
Ali šta je zapravo NFT? NFT-ovi su nepromenljivi tokeni izdati na blokčejnu koji predstavljaju nešto što je jedinstveno.
Koriste se prvenstveno za prodaju digitalnih proizvoda, kao što su umetnost ili muzika, koristeći kriptovalute poput ETH-a ili Ethereuma, koje rade kao kriptografski medij razmene preko računarske mreže.
Nekretnine trenutno imaju dva oblika: NFT fizičke nekretnine koje se mogu učiniti NFT-om kroz tokenizaciju, te NFT virtuelne nekretnine koje predstavljaju komad zemlje unutar digitalnog carstva, kako često nazivaju metaverzum.
Vlasnici mogu da kreiraju, poseduju, obavljaju transakcije i monetizuju svoju digitalnu imovinu bez muke oko prenosa vlasništva nad imovinom. To znači da neko prodaje/kupuje slike, 3D skenove, planove, virtuelne obilaske i izveštaje o lokaciji umesto fizičke imovine.
Sa NFT-om, proces transakcije je pojednostavljen, omogućavajući kupcu da preuzme vlasništvo nad nekretninom u roku od samo nekoliko minuta.
„NFT-ovi mogu uštedeti vlasnicima vreme, troškove i koordinaciju uključene u ponovno stvaranje tačnih postojećih uslova njihovog fizičkog prostora tako što će slikati sliku fizičkih karakteristika zgrade na nivou ankete – arhitekturu, opremu i mehanizaciju“, rekli su iz Integrated Projects za ArchDaily.
Iako ova svojstva nisu u koliziji sa fizičkim i ljudskim uslovima sa kojima se arhitektura suočavala vekovima, to otvara novu debatu u arhitektonskoj praksi.
Sa svim mogućnostima u virtuelnom svetu, čini se da je tržišna kapitalizacija osa virtuelnog dizajna, koja tera arhitekturu u spekulacije i puku vizuelizaciju.
S druge strane, NFT-ovi su prilika da se uspostave strogi propisi o vlasništvu, ne samo u pogledu nekretnina, već́ i u pogledu intelektualne svojine.
„Njujork je Kamen iz Rozete 20. veka“, ukazao je Rem Kolhas u knjizi Delirious New York. Kao i mnogi neboderi na Menhetnu, „44W37“ je početak nove ere u arhitekturi i nekretninama u megagradovima, dok otvaranje MetaMundove 3D NFT vile takođe dovodi u pitanje funkciju arhitekture u metaverzumu.
Poznate arhitekte su već istakle svoje perspektive: Rašed Singabi, viši projekt dizajner u HOK-u, istakao je da je „između dizajniranja metaverzuma i iskorišćavanja njegovih mogućnosti potencijal gotovo neograničen“, dok Leon Rost, direktor u BIG-u, smatra metaverzum svojstven arhitekturi, gde „struktura, materijalnost i cena izlaze kroz prozor“.
Izvor: archdaily.com
