DIGITALIZACIJA KATASTRA OTVARA NOVU ERU POSLOVANJA

30. Dec 2021
Photo: MILOŠ LUŽANIN

Iako redovno dobijamo informacije iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o krupnim pomacima u načinu poslovanja ove institucije, imidž Katastra nepokretnosti u svesti korisnika nekako se sporo menja. Direktor RGZ Borko Drašković, koji već šest godina sa mnogo entuzijazma sprovodi reformu katastra, svestan je da su suštinski problemi koji usporavaju postupke zamaskirani, zbog čega građani imaju privid da se neki predmeti namerno odugovlače, ali uveren je da će primena novog sistema u punom kapacitetu potpuno promeniti ovu sliku. „Znate, živimo u zemlji u kojoj se svi razumeju u dve stvari: fudbal i katastar. A opet, malo ko zna da je sistem zemljišne administracije najsloženiji sistem u državnoj administraciji i ogledalo je stanja  svake države. Zemljišna administracija je proces utvrđivanja, evidentiranja, arhiviranja i distribucije informacija o odnosima ljudi i nepokretnosti, i do nedavno, sistem kakav je prethodno postojao, bio je generator velikih problema na nivou cele zemlje. Zbog nesređenog stanja bilo je jako teško realizovati infrastrukturne projekte, razvijati sistem državne uprave, pa i garantovati vlasništvo nad nepokretnostima. Dovoljno govori podatak da je Srbija imala više od četiri miliona neupisanih objekata i više od tri miliona stanovnika bez adrese“, kaže Drašković na početku intervjua.

BORKO DRAŠKOVIĆ, DIREKTOR REPUBLIČKOG GEODETSKOG ZAVODA

RGZ je već nekoliko godina intenzivno u procesu digitalizacije, novi informacioni sistem zameniće onaj stari od pre 30 godina. Šta je do sad sve urađeno?

Novi informacioni sistem uspešno se privodi kraju i trenutno je u završnoj trećoj fazi koja će trajati dve godine. Jasno je da izrada takvog informacionog sistema nije nimalo lak posao, a opterećuje činjenica da su već dva pokušaja propala. Koncipiran je tako da su sve faze celina i da svaka celina sama po sebi daje doprinos razvoju sistema upravljanja nepokretnostima. Da bismo u ovome uspeli bilo je potrebno da uradimo četiri reforme u instituciji, a to su kadrovska, tehničko-tehnološka, procesna i zakonodavna. Peta i poslednja je finansijska reforma, transformacija RGZ-a u izvršnu samofinansirajuću organizaciju koja posluje na osnovu pokrivanja troškova. Ono što je nama kao zaposlenima u RGZ-u najvažnije jeste da građani imaju veliko poverenje u RGZ. Visokorangirano 18. mesto u Srbiji na Alexa svetskom indikatoru sajtova, govori da građani često koriste digitalne servise koji su na sajtu RGZ-a. Naš drugi sajt, Geosrbija, je na 79. mestu, što nas svrstava u najposećeniju državnu instituciju.

Od nedavno ste uveli automatizovan sistem evidentiranja zahteva. Šta sve podrazumeva ova novina i ko će od nje imati najviše koristi?

Razlog uvođenja ovakvog sistema jeste to što je dosadašnji način evidentiranja zahteva od strane javnih beležnika, sudova, geodetskih organizacija i drugih profesionalnih korisnika RGZ-a, dovodio do toga da su neophodni podaci – kao što su broj katastarske parcele, broj objekata ili broj dela objekta kao i katastarske opštine – ponekad bili izostavljeni, što je dovodilo do grešaka i ugrožavanja pravne sigurnosti građana, ali i usporavanja procesa upisa u katastar. Zbog toga su trpeli i građani i privreda, ali i sam RGZ, koji je te elemente morao ponovo ručno da unosi u sistem, što je podrazumevalo dodatni posao i mogućnost pojave grešaka. Zahvaljujući novim digitalnim procesima i kontrolama, ovakve greške više nisu moguće, pa će i RGZ efikasnije i brže rešavati zahteve. Preporučujemo građanima i svim korisnicima usluga da insistiraju na dobijanju ovog evidencijskog broja jer on predstavlja jedini dokaz i pravnu sigurnost da je postupak utvrđivanja prava završen, a postupak evidentiranja u katastru nepokretnosti započet.

Novi informacioni sistem jedan je od najmodernijih i najsloženijih na svetu. Koje su njegove najveće prednosti i koliko ceo proces digitalizacije košta?

Novi Centralni informacioni sistem katastra nepokretnosti razvija se u saradnji sa Svetskom bankom u okviru projekta „Upravljanje nepokretnostima u Srbiji“. Ocena da je jedan od najmodernijih i nasloženijih sistema na svetu nije došla iz RGZ-a, već je to mišljenje međunarodnih eksperata.

Cela reforma upravljanja nepokretnostima košta oko 57 miliona evra. Ova cifra izgleda prevelika, ali je opravdana. Samo činjenicom što je umesto lista nepokretnosti uveo izvod iz baze katastra nepokretnosti i učinio je dostupnom preko veb-servisa svim organima javnog sektora i imaocima javnih ovlašćenja, RGZ je građanima Srbije uštedeo više od 36 miliona evra za samo tri godine, koliko bi platili za administrativne takse pre digitalizacije katastra i više od pet miliona sati u odnosu na stari sistem, kada su morali lično da pribavljaju dokumenta. Priznaćete da projekat i ne košta mnogo u odnosu na pogodnosti koje donosi. Suština je u tome da novi sistem katastra neporektnosti ne digitalizuje samo katastar i RGZ, već i sisteme onih koji imaju dodir sa nekretninama i geoprostornim podacima, a to je kompletan javni sektor. U tom pristupu smo jedinstveni u svetu i cela međunarodna stručna javnost prati reformu RGZ-a u Srbiji.

Šta se do sada pokazalo kao najveća slabost u radu Katastra, na šta su se stranke najviše žalile, i koliko će novi sistem pomoći da se to prevaziđe?

Izazovi sa kojima se suočavamo su zaostali predmeti i neprecizna i nesprovodiva rešenja državnih organa, sudova i lokalne samouprave u postupku utvrđivanja prava vlasništva. Problem sa zaostalim predmetima postojaće sve dok se ne reši pitanje predmeta koji su i po 30 godina u fiokama građana, a nisu nikad predati na upis u katastar ili dok se ne oroči primena starog upravnog postupka po kome se predmet može večno odugovlačiti. Zaostali predmeti su posledica primene starog zakona i procesa koji mogu biti koruptivni. Ukoliko se taj zakon ne promeni, rešavanje zaostalih predmeta može trajati zauvek. Problem sa nepreciznim i nesprovodivim rešenjima je vidljiv tek kada predmet stigne u katastar. Optuživati katastar za takve probleme je isto kao optuživati vagu zato što imamo par kilograma viška.

Pravi uzrok problema je maskiran i kod građana stvara privid da katastar neće namerno da rešava predmete pozitivno. Jasna nam je slika koju sada građani vide i trudimo se da što pre stignemo do potpune primene sistema i punog kapaciteta. U potpunosti smo posvećeni zaštiti imovine svih upisanih nepokretnosti, a istovremeno se trudimo da omogućimo brz i pouzdan upis novih nepokretnosti. Po pouzdanosti mi smo trenutno na 10. mestu u Evropi, a 14. u svetu.

SATELITSKI SNIMAK BEOGRADA

Koliko u Katastru trenutno postoji nerešnih predmeta i da li i kad primenom novog informacionog sistema možemo očekivati da se to zagušenje svede na standardni nivo?

Informacioni sistem nije čarobni štapić kojim možemo da rešimo sve probleme. Pre uvođenja informacionog sistema nije postojala evidencija o broju predmeta već su oni čuvani po fiokama, što je pogodno tlo za razvoj korupcije. Tek nakon implementacije informacionog sistema konačno smo došli do faktičkog broja nerešenih predmeta, koji je u septembru 2020. iznosio 705.000. Zahvaljujući digitalizaciji usluga Republičkog geodetskog zavoda, broj predmeta je sveden na 450.000 za nepunih godinu dana, uprkos drastičnom rastu broja novih predmeta.

Stari predmeti se rešavaju po starom zakonu koji propisuje analogne poslovne procese, koji su neprecizni i konfuzni, za razliku od novih digitalnih procesa koji se primenjuju od 2018. i omogućavaju da katastar rešava zahteve u roku od četiri dana, a žalbe u roku od 60 dana. RGZ zato smatra da je rešavanje ovog problema moguće kroz izmenu zakona i primenu novih digitalnih procesa, jer stari, koruptivni zakon, koji je još u primeni, za reformu katastra predstavlja kamen spoticanja.

Kad se kompletno uvede novi softver, cela Srbija biće u jednom centralnom sistemu, dok trenutno postoji 176 baza. Šta to praktično znači? Da li će jednim pritiskom na dugme moći da se dobiju svi podaci u bilo kojoj bazi i da se ceo postupak završi u najkraćem roku?

To je već urađeno u okviru prve dve faze implementacije novog sistema. Kao što sam napomenuo, danas je prosečno vreme za rešavanje predmeta manje od četiri dana, po čemu je naš sistem peti u svetu, dok je nekad bilo i duže od 49 dana. Što se tiče transparentnosti, odnosno, da se pritiskom na dugme dobiju svi relevantni podaci o nepokretnostima, to je takođe već omogućeno. Srbija je 2019. zauzela prvo mesto u Evropi po napredovanju u transparentnosti kada je reč o nekretninama, zahvaljujući eKatastru i digitalnoj platformi Geosrbija, gde su građanima Srbije dostupne sve informacije o neporektnostima i pravima na njima.

U segmentu pouzdanosti do sada je učinjeno mnogo i onemogućene su različite prevare, mahinacije, falsifikovanje i eliminisana korupcija. Uveden je sistem za upravljanje dokumentima (DMS) i sistem za upravljanje poslovnim procesim (CMS) gde se svaka aktivnost prati i zapisuje digitalni trag, tačno se zna ko je šta u sistemu radio i vrlo je jednostavno detektovati bilo kakvo neprofesionalno ili zlonamerno postupanje. Uveden je kvalifikovani elektronski pečat, automatizovan je proces otvaranja predmeta, ekspedicije, arhiviranja i još mnogo toga.

 

UVOD U BLOCKCHAIN TEHNOLOGIJU

Centralna baza omogućiće korisnicima RGZ-a pristupačnost svim podacima i uslugama. To je već sad moguće preko aplikacija iz baza katastra nepokretnosti, adresnog registra, digitalnog katastarskog plana, registra cena, ali uspostavljanjem novog sistema, ove usluge biće podignute na viši nivo. „Više neće biti potrebno vršiti upite pojedinačnih nepokretnosti, sistem će sam obaveštavati o nastalim promenama, podaci će biti struktuirani i biće omogućeno vršenje različitih upita, filtriranja, pretraživanja, a moći će i da se koristi u svakom eksternom sistemu, kao što su banke, osiguravajuće kuće i drugo“, kaže Drašković i naglašava da su centralna baza i centralni sistem preduslov za implementaciju drugih revolucionarnih tehnologija, kao što je Blockchain tehnologija. „Sa novim sistemom katastra otvara se nova era digitalnog poslovanja u Srbiji“, zključuje prvi čovek RGZ.

Tekst: GORDNA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: MILOŠ LUŽANIN

 

 

2022. © Sva prava zadržana. RealEstate-Magazine.rs. Developed by Creative Web
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.