Photo: Jolanda KoraćKad bi se birala reč godine u Srbiji – reč investicije definitivno bi ponela ovu titulu i za 2021. Ne samo zato što smo je toliko puta čuli tokom prethodnih 365 dana, nego i zbog impresivnih brojki koje jasno pokazuju koliko se i u šta sve ulagalo u Srbiji za poslednjih godinu dana, uprkos neizvesnim okolnostima izazvanim pandemijom. Od ovih, kao i svih drugih brojki koje proističu iz ekonomskog bilansa, može da vam se zavrti u glavi kad radite intervju sa ministrom finansija pred sam kraj godine, ali one su najbolji parametar privrednog rasta i poslovne klime koja markira Srbiju kao jednu od najpoželjnijih investicionih lokacija u svetu. Interes Srbije je da u narednom periodu privuče još više investicija, ističe ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za naš magazin, i objašnjava zašto sa optimizmom ulazimo u 2022. godinu, koji privredni sektori imaju najveći potencijal za nove investicije i šta je posebno atraktivno za nova ulaganja u sektoru gradnje.
Sada, pri kraju godine, kada sumiramo celokupni ekonomski bilans, koliko ste zadovoljni ekonomskom situacijom u Republici Srbiji?
Zaista treba da budemo zadovoljni i ponosni na sve što smo postigli na ekonomskom planu. U teškim i neizvesnim vremenima pandemije koronavirusa, i u situaciji kada se ceo svet suočava sa ekonomskim posledicama te pandemije, mi ostvarujemo odlične rezultate, značajno bolje nego što smo očekivali na početku godine, zbog čega je i stopa našeg privrednog rasta revidirana na gore, na sedam odsto. Takođe, naš javni dug je apsolutno pod kontrolom, a na kraju godine je planiran na nivou do 58,2 odsto, što znači da neće preći 60 odsto koliko je propisano Mastrihtom. Nezaposlenost je na nivou na kojem je bila pre pandemije, a prosečna neto zarada je u periodu januar-septembar realno porasla za 5,6 odsto i iznosila je 64.487 dinara. Istovremeno, u prvih devet meseci ove godine, ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 7,3 odsto, a zabeležen je i rast pokrivenosti uvoza izvozom od 76,6%. Dakle, zahvaljujući našoj uspešnoj ekonomskoj politici i tome što smo otvorili više od 250 fabrika širom Srbije u poslednjih sedam godina, doprinosimo pokrivenosti uvoza izvozom i sve manje zavisimo od uvoza. Sve ovo je samo deo konkretnih pokazatelja, koji svedoče koliko je naša ekonomija jaka i stabilna i sa koliko optimizma ulazimo u narednu 2022. godinu.
Budžet za 2022. godinu, koji je nedavno usvojen, predviđa, između ostalog, rekordnih 486 milijardi dinara za kapitalne investicije. O kakvim je sve investicijama reč?
I u 2022. godini nastavlja se sa rekordnim izdvajanjima za kapitalne projekte, kako one koji su već započeti, tako i neke nove, čija će realizacija tek početi. Budžetom je u tu namenu izdvojeno 485,8 milijardi dinara, odnosno čak 7,3 odsto BDP, a ta sredstva su, između ostalog, namenjena za izgradnju autoputeva, pruga, mostova, bolnica, domova zdravlja, za ekologiju i zaštitu životne sredine. Navešću vam samo neke primere. U budžetu za narednu godinu opredeljena su sredstva za Fruškogorski koridor, Moravski koridor, deonicu Preljina-Požega, autoput Beograd-Sarajevo, za izgradnju saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, za Dunavsku magistralu, deonicu auto-puta Beograd-Zrenjanin, brzu saobraćajnicu Bački Breg-Kikinda, deonicu auto-puta Novi Beograd-Surčin, deonicu Niš-Pločnik, za obilaznice, mostove i tunele, za projekat mađarsko-sprske železnice, prugu Subotica-Segedin i Niš-Dimitrovgrad… Naravno, tu je i projekat izgradnje metroa u Beogradu, kao i Nacionalnog fudbalskog stadiona. Realizacija kapitalnih projekata doprinosi daljem rastu BDP, dok istovremeno ubrzava priliv stranih direktnih investicija i pruža povoljniji ambijent za domaća ulaganja privatnog sektora. A sve to, posledično, dovodi i do poboljšanja kvaliteta života građana naše zemlje.
Hiljadu kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica je impozantan podatak s kojim ulazimo u 2022. godinu i koji menja ne samo rejting Srbije u regionu, nego i ekonomsku perspektivu. Mogu li se već sad proceniti benefiti moderne putne infrastruktre?
Izgradnja autoputeva i brzih saobraćajnica doprinosi boljem povezivanju unutar zemlje, ali ima i ogromnu stratešku važnost i regionalni značaj. Time se prave vremenske uštede, smanjuju troškovi transporta, poboljšava pristupačnost, stvara bolja regionalna povezanost. Sve to obezbeđuje veće budžetske prihode, koje onda koristimo za dalju izgradnju škola, bolnica, domova zdravlja… Izgradnjom saobraćajnica povećava se i nivo komercijalnih aktivnosti na tim putnim pravcima. Uz završene koridore, dolaze novi investitori, otvaraju se nove fabrike, a samim tim rastu i plate i životni standard građana Srbije.
U novu godinu ulazimo i sa prvim brzim vozovima, ali i sa radovima na izgradnji prve linije beogradskog metroa. Koliko već sama izgradnja metroa podiže radnu temperaturu i investicionu primamljivost Beograda?
Projekat izgradnje metroa u Beogradu jedan je od najvećih i najznačajnijih infrastrukturnih projekata koje trenutno realizujemo. San o izgradnji metroa u Beogradu traje decenijama, i ponosan sam što mi taj san danas konačno i ispunjavamo. Izgradnja metroa u Beogradu, koji je deo projekta Srbija 2025, a koji nam je predsednik Republike Aleksandar Vučić postavio kao apsolutni prioritet, olakšaće život građanima, doprineti zdravijem načinu prevoza ljudi, smanjiće saobraćajne gužve, i istovremeno uticati na rast BDP-a Srbije. Najzad, metro će od Beograda, za koji sam, dok sam bio gradonačelnik, voleo da kažem da će biti „grad kranova i dizalica”, napraviti svetsku metropolu, a to opet utiče i na privlačenje novih investitora i na otvaranje novih radnih mesta.
.jpg)
MINISTAR FINANSIJA SINIŠA MALI: INVESTITORI ZNAJU DA SU, KADA ULAŽU U SRBIJU, NJIHOVA ULAGANJA I POSLOVI SIGURNI (FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ)
U 2020. godini Srbija je privukla 3,44 milijarde dolara direktnih stranih investicija, što je činilo više od polovine ukupnih stranih direktnih ulaganja u Jugoistočnoj Evropi. U prvih sedam meseci ove godine priliv od direktnih stranih investicija iznosi 2,72 milijarde dinara, što je oko 30 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. U koje sektore se najviše ulagalo i odakle dolaze najveći investitori?
Ako se posmatra prema delatnostima, najveći neto priliv stranih direktnih investicija u prvoj polovini ove godine ostvaren je u rudarstvu, zbog ulaganja kompanije „Ziđin majning”. Naravno, tu je i prerađivačka industrija kao sektor koji tradicionalno privlači najviše stranih direktnih investicija, a visok priliv je ostvaren i u sektoru transporta, građevinarstva i finansijskih usluga. Kada govorimo o geografskom poreklu investitora, Evropska unija je i dalje najznačajniji investitor u Srbiji sa udelom od 58 odsto ukupnih investicija. Posmatrano po pojedinačnim zemljama, najveći neto priliv stranih investicija dolazi iz Kine, Holandije, Nemačke, Švajcarske i Austrije, što ukupno čini nešto manje od 70 odsto ukupnih dospelih investicija.
Šta je ono posebno privlačno stranim investitorima zbog čega se opredeljuju da ulažu baš u Srbiju?
Imidž Srbije u svetu je u poslednjih nekoliko godina značajno popravljen, i naša zemlja postala je cenjena i na istoku i na zapadu. Investitori znaju da su, kada ulažu u Srbiji, njihova ulaganja i poslovi sigurni. Srbija je istovremeno na odličnoj geografskoj poziciji i lider ovog dela Evrope, sa dobrom infrastrukturom, sa obrazovanim mladim ljudima, sa ljudima koji su spremni da rade. Investitori znaju i da u Vladi Srbije uvek mogu da imaju partnera i da smo tu da ih čujemo, razgovaramo, rešimo eventualne probleme.
Beograd, pa i cela Srbija, postali su jedno veliko gradilište i kad je reč o visokogradnji. Koliko je ulaganje u nekretnine primamljivo stranim kompanijama?
Uprkos brojnim izazovima koje je izazvala pandemija, Srbija je ostala finansijski stabilna država, puna mogućnosti, a kao takva svakome je interesantna, pa su privrednici iz celog sveta danas ovde prisutni. Imamo povoljnu investicionu i poslovnu klimu, po čemu smo poznati među stranim investitorima. Važno je što su sve to prepoznali potencijalni ulagači, u svakom, pa i u građevinskom sektoru.
Zato i ne čudi podatak da je obim ulaganja u sektoru građevinarstva i izgradnje u 2020. godini iznosio oko 400 miliona evra, što je skoro dvostruko više od proseka regiona Jugoistočne Evrope/Balkana u toj godini. Reč je o industriji koja ima značajan udeo u našem BDP-u i poslednjih godina je u ekspanziji, posebno u velikim gradovima, poput Beograda i Novog Sada.
Jedan od segmenata izgradnje koji je posebno interesantan investitorima, pre svega stranim, jeste ulaganje u izgradnju ili adaptaciju hotelskih, banjskih i spa kapaciteta. Kao zemlja bogata prirodnim izvorištima i termalnim vodama, sa 28 banja i 19 klimatskih mesta, Srbija je privlačna destinacija za investitore upravo u banje, hotele i čak medicinske centre. U tom segmentu investitori imaju i podršku Vlade Srbije, u vidu subvencija za izgradnju i adaptaciju banjskih, odnosno hotelskih kapaciteta. Takođe, sve popularniji segment ulaganja u gradnju su industrijski objekti, logistički centri i objekti za komercijalne svrhe.
Beograd na vodi je trenutno najveće gradilište u regionu i jedna od najvećih stranih investicija u Srbiji, koja je pokrenula domaću građevinsku i sve propratne industrije. Možete li navesti još primera ovakve dobre prakse?
Beograd na vodi jedan je od primera uspešne realizacije međunarodnog ulaganja u Srbiji, kada je u pitanju sektor građevinarstva. Imamo ogromno gradilište, koje predstavlja najveći projekat tog tipa u Jugoistočnoj Evropi. Veoma sam srećan i ponosan na sve što smo uradili, jer danas umesto najružnijeg dela grada imamo najlepši deo prestonice, kojim se Beograđani, ali i ostali građani Srbije, ponose i rado pokazuju onima koji posete naš glavni grad. Beograd na vodi pokazuje da se snovi ostvaruju, a obećanja ispunjavaju. U Beogradu na vodi u izgradnji je 14 zgrada. Do sada je prodato više od 3.500 stanova, jer su na tržištu čak 24 zgrade. Slobodno može da se kaže da je Beograd na vodi promenio perspektivu prestonice i Srbije i pokrenuo građevinsku industriju i privredu. Ovaj projekat je za sada najbolji primer dobre prakse, ali mi smo u potpunosti otvoreni za investitore koji su zainteresovani za slične projekte, i ukoliko će doprineti otvaranju novih radnih mesta.
Kakve su prognoze za 2022. godinu kada je reč o stranim ulaganjima? U kojim sektorima se očekuje najveća zainteresovanost stranih kompanija, a gde su, pak, najveće potrebe Srbije za stranim ulaganjima?
Interes Srbije je da privuče još više investicija, domaćih i stranih, posebno dugoročnih, izvozno orijentisanih, koje nose veću dodatu vrednost, kao i onih koje donose nova tehničko-tehnološka rešenja. Siguran sam da ćemo i u 2022. godini nastaviti sa dobrim rezultatima, pa i prestići za sada rekordnu 2019. kada smo imali 3,815 milijardi evra SDI. Podaci za ovu godinu pokazuju da je do prve dekade novembra priliv SDI dostigao 3,18 milijardi evra, dok NBS procenjuje da će do kraja godine vrednost SDI iznositi oko 3,4 milijarde evra. Inače, ukupan udeo investicija u BDP-u prošle godine, u vreme pandemije, iznosio je 24,2%, a 2019. dostigao je 25,1%, što su rezultati sa kojima možemo da budemo zadovoljni.
Naš cilj je da Srbija i dalje bude jedna od najprivlačnijih investicionih lokacija, jer investicije znače nova radna mesta. One pozitivno utiču na domaće partnere koji ulaze u lance dobavljača i unapređuju svoju proizvodnju i konkurentnost. Stremimo ka privlačenju što većeg broja investicionih projekata koji će omogućiti stvaranje veće dodatne vrednosti i projekata koji će doneti sofisticirane tehnologije u Srbiju. U tom smislu, prostora za takve investicije ima od prehrambene industrije, preko ICT tehnologija, do automobilske, elektronske, mašinske, i sa njima povezanih sektora proizvodnje.
Takođe, sve je više visokotehnoloških projekata, posebno kada je reč o automobilskoj i povezanim industrijama poput elektronske, mašinske, metalske, gde su svetski proizvođači i inovatori prisutni u Srbiji, poput nemačkog Kontinentala i mnogih drugih. To su kompanije koje u Srbiji otvaraju razvojno-istraživačke centre i razvijaju nove proizvode, stvaraju inovacije u našoj zemlji. Sa tim raste i vrednost pojedinačnih investicionih projekata i projekata koji više nisu radno-intenzivni već kapitalno-intenzivni, i jasno je da će toga biti sve više. Zato je važno da i dalje ulažemo u infrastrukturu i zato u 2022. godini nastavljamo sa velikim kapitalnim projektima. Sve to je deo projekta Srbija 2025, a osnovni cilj je podizanje životnog standarda građana.
Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Naslovna fotgrafija: JOLANDA KORAĆ
