Photo: PixabayPoslednji izveštaj Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine i Ekonomskog instituta Zagreb o prometu nekretninama u Hrvatskoj otkriva neke neverovatne podatke.
Za početak, promet nekretninama prošle godine je iznosio 60 milijardi kuna – 20 milijardi više nego 2020. Broj kupoprodaja takođe je bio veći za 30 posto. Najveću cenu po kvadratnom metru – više od dve hiljade evra – ostvarili su prodavci u Dubrovniku, Rovinju, Splitu i Opatiji, dok je u Zagrebu ta cena u proseku iznosila 1600 evra po metru kvadratnom.
Posebno je zanimljivo da je gotovo polovina nekretnina kupljena gotovinom. Kad govorimo o mogućnosti kupovine nekretnine – najmanje ih mogu priuštiti stanovnici priobalja.
Ove podatke u HTV-ovom Dnevniku komentarisao je ekonomski analitičar Luka Brkić sa Univerziteta Libertas, koji je rekao da ljudi, pogotovo u nemirnim, nesigurnim vremenima, pokušavaju sa svojom imovinom pobeći u sigurnije luke – a jedna od njih definitivno su nekretnine.
Brkić je rekao i da APN-ovi krediti dodatno stimulišu potražnju za stanovima, pa onda i rast cena.
„A moguće je ići u malo spekulativnije vode i reći da veliki deo koji se kupuje gotovinom ima i spekulativne karakteristike i atribucije, odnosno da je moguća reč o nekom postotku pranja novca“, rekao je Brkić.
Brkić je rekao i da procene nekih domaćih i međunarodnih istraživanja pokazuju da bi siva ekonomija u Hrvatskoj mogla biti nešto manje od 30 posto BDP-a. To je ogroman novac koji ne završi u poreskom sistemu, dodao je.
„To je nešto što definitivno predstavlja problem. Je li to sad trećina ili ne – ali definitivno je previsoko“, upozorio je.
Izvor: seebiz.eu
